You are here: Home » Ishrana & zdravlje » Pravilno disanje – kako disati pravilno na nos i usta

Pravilno disanje – kako disati pravilno na nos i usta

Disanje je ono što sva živa bića rade. Kada ne bismo disali, ne bismo mogli da živimo. Naša pluća i čitav respiratorni sistem predstavljaju fantastičan mehanizam!

Disanje je nešto što jednostavno jeste, nešto što činimo nesvesno, o čemu uglavnom i ne razmišljamo, osim onda kada je naše disanje na neki način izmenjeno, kao, na primer, ako se zadišemo kada trčimo, ako dišemo ubrzano zbog stresa ili straha, ako smo bolesni i tako dalje.

Međutim, da li ste ikada razmišljali o tome dišete li pravilno i šta do uopšte znači, disati pravilno?

Verovali ili ne, mnogi ljudi zapravo ‘ne umeju’ da dišu. Ako ne dišete kako treba, ugrožavate vaše zdravlje.

Možda vaša regularna disajna šema uopšte nije dobra. Nepravilno disanje može da utiče na celokupno stanje organizma na bezbroj načina, baš kao što pravilno disanje itekako doprinosi opštem dobrom stanju.

Upravo tako. Nesvesni toga, nepravilnim disanjem možda nepovoljno utičete na sopstveni san, raspoloženje, na rad srca, na rad nervnog sistema, na mišiće, moždane funkcije, pa čak i na zdravlje zuba i na strukturu lica.

Sa druge strane, toliko je puno pozitivnih efekata na organizam, kada se diše pravilno. Pravilno disanje doprinosi povećanju energije i smanjenju stresa i anksioznosti.

Kada dišete pravilno, pozitivno delujete na sveukupno raspoloženje, pa i na odnos prema svetu i ljudima.

Uz pravilno disanje vodićete i lepši, prijatniji i mnogo opušteniji život, pa će vam biti lakše i da održavate prijatne odnose sa ljudima, da budete efikasini u poslu, da bolje i potpunije doživljavate svet oko sebe. Pravilno disanje poboljšava zdravlje, smanjuje anksioznost i strahove uopšte.

Znate i sami, kada ste jako uplašeni i nervozni ili u šoku, prvo što će vam neko reći jeste da treba da dišete duboko i polako, koncentrišući se pažljivo na svaki udah i izdah. Prilikom disanja treba da koristimo nos, disanje treba da bude odmereno i balansiranog ritma.

To nije teško, ali mi često zaboravljamo da dišemo pravilno. U nastavku učimo kako da pravilno dišemo.

Pravilno disanje

Zašto je pravilno disanje važno i kako to da mnogi od nas ‘ne umeju’ da dišu? Pa, disanje je prirodan proces koji se odvija bez naše preterane posvećenosti.

Nama izgleda da se ono dešava usput, dok zapravo ono jeste preduslov svega ostalog što radimo, uz druge važne procese u našem organizmu. Tako mi zaboravljamo da mislimo na disanje.

Naravno, nije ideja da se njime opterećujemo, već da naučimo da dišemo pravilno i da to postane naše normalno stanje.

Šta znači disati pravilno? Pravilno disanje podrazumeva da dišete na način koji je fiziološki optimalan za vaše telo. To je nešto za šta ste ‘dizajnirani’ i čemu vas niko nikada nije učio.

Najveći deo populacije zapravo ne diše baš sasvim optimalno, a to se najčešće ispoljava kao disanje samo iz grudi, zadržavanje daha, čak i kao nešto što bismo mogli nazvati preterano disanje, prebrzo, preintenzivno.

Ovakve navike su loše zato što dovode do smanjenog nivoa kiseonika u telu, odnosno organizam ne prima i ne koristi kiseonik kako treba, što dalje uzrokuje pad energije i slično.

Rešenje leži u tome da osvestite svoje disanje i da svesno izmenite ove nesvesno ustanovljene, a štetne šablone. Hajde da vidimo zašto je ovo toliko važno.

Posledice nepravilnog disanja

Nepravilno disanje može imati čitav niz neočekivanih neželjenih efekata. Najvažnije je da pomenemo sledeće. Kada dišemo nepravilno nervni sistem odlazi u neravnotežu. Disanje ima neposredan efekat na nervni sistem, a time i na sveukupno dobro stanje organizma.

Disfunkcionalni šablon disanja, kao što su kratak i forsiran dah, direktno utiče na nervni sistem, podižući nivo tenzije i stresa.

Kada dišemo nepravilno, vazdušni putevi se sužavaju, što znači da vazduh mnogo teže putuje od izvora do pluća. Kao dalji rezultat, telo mora više da se trudi i da diše brže. Krvni sudovi se takođe sužavaju, što podiže krvni pritisak i opterećuje srčani mišić.

Manje energije se proizvodi ako ne dišemo kako treba. Loše disanje smanjuje sposobnost organizma da dopremi kiseonik u ćelije.

Na taj način ćelije se same prebacuju na modus opstanka, umesto razvoja. Svaki mogući proces u našem organizmu zavisi od kiseonika. Možemo da navedemo tri najvažnije komponente, a to su mozak, srce i mišići.

Mozak koristi dvadeset odsto kiseonika koji udišemo. Kada nema dovoljno kiseonika, moždane funkcije se usporavaju. Kako one utiču na čitav niz procesa u organizmu, tako i oni bivaju ugroženi.

Srce je konstantno aktivni konzument kiseonika, a nedostatak istog znači da ono ne može adkevatno da pumpa krv. Ovo na prvom mestu dovodi do loše cirkulacije, čiji je jedan od simptoma hladnoća ruku i nogu.

Mišići bez dovoljno dopremljenog kiseonika postaju zgrčeni, napeti i mnogo lakše se umaraju, što dalje deluje na naše atletske performanse i ukupno stanje.

Jednostavni principi pravilnog disanja

Sada kada nam je jasno da treba da dišemo pravilno, kako bismo bili zdravi i osećali se dobro, hajde da naučimo kako se to radi.

Srećom, uspostavljanje novih, dobrih navika u disanju nije tako komplikovano.

Sve što treba da naučite jeste sledećih nekoliko principa, tako da najbolje što možete iskoristite oko dvadeset pet hiljada dahova koje izvodite u toku jednog dana!

Dišite na nos

Pravilno disanje podrazumeva da dišete na nos. Svaki udah treba da udišete kroz nos i da na nos izdišete.

Nos je kao neka mala fabrika koja procesuira vazduh koji udišete, tako da ga telo iskoristi na najbolji mogući način.

Ako dišete na usta, pluća dobijaju mnogo više nefiltriranog vazduha, koji može da bude hladan, suv, pun virusa i bakterija.

Ako vam se čini da su vam nosni putevi previše uski za protok vazduha, to može biti posledica dugoročne navike disanja na usta. Obično nije potrebno više od par dana da se nozdrve otvore i budu potpuno prohodne.

Ne treba da dišete na usta u uobičajenim uslovima. Izdisaj na usta se primenjuje kod nekih aktivnosti, poput trčanja i vežbanja. Pritom disanje treba da bude ritmično, odmereno i osvešćeno.

Dišite dijafragmom

Vazduh koji dišete kroz nos treba da dospe sve do stomaka. Često ljudi uopšte ne dišu iz stomaka, već plitko iz grudi.

Treba da udišete tako da vazduh dođe do stomaka. U tom smislu oko 70 do 80 posto udaha treba da obavlja dijafragma. Na taj način se diše polako i duboko. Ovakav način disanja ima brojne prednosti.

Disanje dijafragmom pomaže plućima u razmeni gasa, jer je taj proces mnogo efikasniji u nižim delovima pluća.

Dijafragma usput masira jetru, stomak i crevni trakt, što povoljno deluje na ove organe i daje im ritmičan balans.

Dijafragma pomaže limfni sistem, koji je od ogromnog značaja za imunitet, tako što mu omogućuje efikasnije izbacivanje nepotrebnih materija koje se nalaze u crevima.

Kada dijafragma radi na ovaj način, smanjuje se pritisak na stomak i grudi, te i na srce, koje ne mora da se dodatno muči da bi radilo pravilno.

Kada dišemo uz pomoć dijafragme, naš grudni koš je mnogo opušteniji, a takođe i naš vrat i ramena. Rezultat toga jeste da imamo mnogo manju šansu da nas ovi delovi tela bole i da budu ukočeni.

Sve u svemu, disanje pomoću dijafragme doprinosi dobrom korišćenju kiseonika i balansiranom aktiviranju organizma, te za posledicu može imati samo to da se osećamo bolje.

Dišite opušteno

Svako će vam uvek savetovati da dišete polako, simreno i opušteno i svako je u pravu kada vam da takav savet.

Kada dišete brzo i panično, umesto da se smirujete, samo podižete nivo tenzije, stresa, anksioznosti, straha i tako dalje. To nikako nije dobro i to ne želite.

Kada dišete nepravilno, vi na veštački način izazivate stanje napetosti koje možda i nema neki stvarni uzrok. Tako bivate napeti i nervozni bez razloga, a znate koliko je to štetno za zdravlje.

Šta god da radite, bolje ćete to izvesti ako ste opušteni. Pošto vaš proces disanja odražava vaše misli i osećanja, situacije koje vas zaista čine napetim takođe čine i da vaše disanje bude napeto i stresno.

To dovodi do manjka kiseonika u oragnizmu, pa mozak i čitavo telo pate od nedostatka kiseonika, pod većim su pritiskom i njihove funkcije su ugrožene.

Kada počnete da dišete opušteno, vaš organizam se lako prilagođava tom ritmu i tako se i sam vraća u balans i opušta se. To dovodi do opšteg boljeg funkcionisanja čitavog organizma.

Kada ste opušteni, osećate se mnogo bolje, za to vam ne treba nikakvo stručno objašnjenje. Zato osvestite svoje disanje i pokušajte da dišete opušteno i uz pomoć dijafragme.

Dišite ritmično

Sve što postoji ima svoj prirodni ritam. Godišnja doba, planete, okeani i mora, biljke i životinje i tako dalje. Na mikro i makro planu, sve se kreće ritmično. Naše telo se ni po čemu ne razlikuje.

Naše srce ima ritam koji se u medicini prati uz pomoć EKG-a; naš mozak ima ritam koji merimo uz pomoć EEG-a i tako utvrđujemo da li je ritam prirodan i balansiran. Svi hormoni u našem telu takođe imaju ritmično funkcionisanje. Naše ćelije isto tako.

Zbog toga i disanje treba da bude ritmično. Ne znači da morate da brojite svaki udah i izdah i da trenirate svoj sistem za disanje da se ponaša kao u vojsci.

Stvar je više u tome da osluškujete sopstveno telo; vi ćete znati koji je njegov ritam kada ga bolje osvestite. Isto to u potpunosti važi za proces disanja. Kada dišete ritmično, vi doprinosite opštem ritmu sopstvenog organizma.

Dišite tiho

Na kraju, treba da dišete tiho. Šta to znači? Hrkanje, šmrktanje i kašljanje sve su neoptimalni i prikriveni oblici ničega drugog do disanja.

Vrlo lako ćemo potpuno zanemariti čitav niz zvukova koje proizvodimo, ali ako ih je previše, odnosno ako se naš disajni šablon sastoji od mnogo takvih glasnih formi disanja, to dodatno opterećuje naš organizam. Takve navike utiču na ritam i remete prethodno pomenutu važnu stavku zdravog disanja.

Pre nego što uzdahnemo ili kinemo, obično udahnemo ogromnu količinu vazduha, što dovodi do neoptimalnog disanja.

Mnogi od nas dišu brže i glasnije nego što govore. Svi ovi bučni zvuci i navike doprinose nepravilnom disanju. Naravno, ne treba i ne možemo ih sve izbegavati. Normalno je i da uzdišemo, a i da kijamo.

Ono što treba da uradimo jeste da nam bučno disanje ne postane navika. Dakle, ključ pravilnog disanja je da dišete na nos, da dišete uz pomoć dijafragme, ritmično, opušteno i bez zvukova.

Disanje na usta se ne preporučuje, ali se na usta izdiše u toku nekih posebnih aktivnosti, a ne u uobičajenoj situaciji koja ne iziskuje neki dodatni fizički napor.

Popularno na drugim sajtovima:

Loading...

Pogledajte i ovo: