You are here: Home » Blog » Najveći vulkan na svetu – Top 10

Najveći vulkan na svetu – Top 10

Neizmerna prostranstva planete Zemlje retko će kog čoveka ostaviti ravnodušnim, ako se samo malo zapitamo o lepotama i čudima koja se oko nas nalaze.

Savremeni čovek možda nije toliko usredsređen na prirodne lepote, koliko na prirodna bogatstva u jednom drugom smislu, no to i dalje ne umanjuje našu fascinaciju neverovatnim fenomenima i predelima koji nas okružuju. Ne samo da priroda u nama izaziva divljenje, već i veliko strahopoštovanje.

Mi se trudimo da izmislimo mehanizme, naprave, sredstva kojima ćemo ‘pokoriti’ prirodu, ili bar tako mnogi tumače naš tehnološki napredak.

Često se govori o tome kao čovek ratuje protiv prirode, te kako baš u današnje vreme to predstavlja najljući sukob, dok su u ranijim razdobljima ljudi bili bliže prirodi. Da li je to zaista tako, ostavljamo vam da razmislite sami.

Ljudska vrsta je u svakom slučaju deo prirode i domorodac na Zemlji, te tako i sva bogatsva i lepote Zemlje moraju igrati važnu ulogu u ljudskim životima.

Priroda je moćna, koju god tačku gledišta da zauzmemo. Ona u nama izazivai strah i očaranje koje teško možemo da definišemo ili u potpunosti objasnimo. Mi volimo prirodu, ali je se i plašimo, te je naš stav prema prirodi ambivalentan.

Jedan od načina da čovek ‘zauzda’ prirodu, a da pritom ne čini nikakvu direktnu akciju, jer ona i nije primenjiva niti dovoljno snažna u, zapravo, većini slučajeva (možemo li zaista sprečiti veliki cunami ili erupciju vulkana..?), jeste jedna od čovekovih najvećih zanimacija – merenje.

Čini se da mi merimo, obeležavamo, klasifikujemo, rangiramo i ocenjujemo baš sve što se oko nas nalazi.

Zašto to činimo? Mi premeravamo svet u kom se nalazimo da bismo mu dali nekakvo značenje, da bismo ga osmislili i na izvestan način ograničili. Brojkama mi ‘pokoravamo’ svet.

Ta i ta planina je najviša na svetu, kažu istraživači, to jezero ili taj kanjon su najdublji, ta je reka najduža, ovo je mesto najvrelije ili najhladnije na svetu i tako dalje. Brojkama mi proničemo u prirodu stvari i istovremeno ih definišemo, čekiramo, da tako kažemo.

Pomoću brojeva možemo čak i da predvidimo tokove stvari, kada je reč, na primer, o prirodi, klimatskim promenama i tako dalje. To nam pomaže i da se osećamo sigirnije. Reč je, naravno, o velikom planu i to često neće imati mnogo direktnog uticaja na život pojedinca.

Kada govorimo o veličanstvenim i opasnim prirodnim fenomenima koje merimo i klasifikujemo, vulkani bi se mogli naći pri vrhu top liste.

Vulkani sveta

Vulkani su svakako odavno fascinirali čoveka. Ne samo da su izazivali divljenje kao prirodan fenomen, već su često bili povezivani i sa silama van običnog ljudskog poimanja, nadljudskim i božanskim.

Podsetimo se da u rimskoj mitologiji imamo boga vatre, boga kovača Vulkana, koji je rimska varijanta grčkog boga Hefesta.

Vulkani i vulkanska aktivnost povezani su sa mitologijama i verovanjima mnogih naroda. Jedno je sigurno, moć vulkana jeste nadljudska.

Tačan broj vulkana na svetu nije poznat, a on može zavisiti i od toga kako uopšte definišemo vulkan.

Na primer, postoje takozvana vulkanska polja koja se sastoje od stotina eruptivnih centara, odnosno raznih tipova onoga što u kolikvijalnom govoru nazivamo vulkanom, a koji su svi povezani sa istim izvorom magme.

Verovatno je da su tokom čitavog životnog veka naše planete, na svetu postojali milioni aktivnih vulkana.

Tokom poslednjih deset hiljada godina, oko hiljadu i pet stotina kopnenih vulkana je bilo aktivno, što potvrđuju naučna istraživanja. Još veći je broj podvodnih vulkana, ali nije precizno utvrđen.

Trenutno, postoji oko šest stotina vulkana za koje se zna da su eruptirali tokom poznate istorije, dok između pedeset i sedamdeset vulkana eruptira svake godine. U bilo kom trenutku, oko dvadesetak vulkana negde eruptira.

Najveći vulkani na svetu

Vulkani su različiti. Razlikujemo ih prema građi i njihovim lokacijama, a kao što smo već naveli, vulkanima se mogu smatrati i čitave vulkanske oblasti, te je veoma teško utvrditi šta je sve jedan vulkan, odnosno kako ih klasifikovati.

Najčešća slika koju imamo u glavi kada neko pomene termin vulkan jeste široka konična struktura iznad površine zemlje.

Štitasti vulkani, relativno niski i u celosti izgrađeni od lave najčešće nisu toliko razorni. Eruptivni visoki vulkani mogu, pak, biti tako snažni da razaraju i sami sebe.

Takođe, pod vodom se mogu pronađi ogromni vulkani koje je teško i pobrojati i koji takođe eruptiraju.

Kada govorimo o najvećim vulkanima sveta, ovaj atribut je prilično nezahvalan za klasifikaciju. Vulkani mogu biti najveći po svom opsegu, po prostranstvu koje zauzimaju, po zapremini, po visini i tako dalje.

Zapremina vulkana je od velikog značaja za promatranje i predviđanje aktivnosti vulkana, što je i od najveće važnosti za naš život i bezbednost.

Prvih pet vulkana sa naše liste je zato poređano po zapremini, dok ovom spisku pridodajemo i neke druge, veoma impresivne vulkanske strukture koje se na pojedinim listama ubrajaju među najveće vulkane na svetu.

Na internetu možete pronaći različite tipove klasifikacija, te i vulkane rangirane preme različitom kriterijumima. Zbog toga izdvajamo one koji po više kriterijuma ispunjavaju uslove ‘najvećih’.

Vulkanski masiv Tamu

Vulkanski masiv Tamu je gorostasni vulkanski masiv koji leži u dubinama Pacifika. Ovo dakle nije vulkan sa slike, već ogromni rezervoar koji spava u tamnim okenskim vodama. Svoje visoko mesto na listi osvaja zahvaljujući imresivnom zapreminom.

Naime, Tamu masiv ima zapreminu od 2.5 miliona kubnih metara. Za ovaj masiv se nije znalo do 2013. godine. U septembru te godine, uočeno je da Tamu jeste izdvojen, zaseban vulkan, koji pripada vulkanskom platou Šatski.

Ova oblast se nalazi na oko hiljadu i šesto kilometara na istok od Japana. Nakon preciznih merenja, istraživači su potvrdili da je Tamu najveći do sada pronađeni vulkan na planeti. Ipak, on nije uopšte visok.

Tamu ima nezavidnu visinu od tek četiri kilometra, a ovo je i uobičajena visina za mnoge štitaste vulkane na površini. No, pre nego što se uplašite od toga šta bi jedan masivni podvodni vulkan poput Tamua moga da učini, razrešićemo vas svih briga.

Najveći vulkan na svetu, to jest, vulkan sa najvećom zapreminom, zapravo je ugašeni vulkan. Baš kao što smo rekli i na početku, Tamu spava u dubinama okeana. Njegova poslednja erupcija desila se pre nama i nepojmljivih 144 miliona godina.

Od velikog Tamua nema mnogo opasnosti. Važno je reći da je status masivu Tamu kao najvećeg vulkana danas upitan; sumnja se čak i njegovu vulkansku prirodu.

Naime, neka novija istraživanja ukazuju na to da Tamu uopšte nije vulkan. No, naš sledeći vulkan na listi je veliki i nije usnuo. Reč je o živom havajskom vulkanu Mauna Loa.

Okeanski vulkan Mauna Loa

Mauna Loa ne spava, za razliku od svog ogromnog rođaka masiva Tamu, sa njim u trci je po svojoj zapremini. Zapremina vulkana Mauna Loa je 40 hiljada kubnih kilometara.

Ovo je okeanski vulkan i pripada havajskim ostrvima, gde je jedan od pet živih vulkana.

Njegova poslednja erupcija se nije dogodila u davnoj prošlosti, već osamdesetih godina prošlog veka.

Naime, 1984. je Mauna Loa eruptirao poslednji put. U toku prethodinih nešto manje od dva veka, ogromnu količinu lave izbacio je 33 puta.

Impresivni Kilimandžaro

Kilimandžaro je planina u Africi i u isto vreme i najpoznatiji vulkan ovog kontinenta. Kilimandžaro nije aktivan vulkan, a poslednja erupcija ovog uspavanog džina dogodila se pre 360 hiljada godina.

Ipak, neki od novijih kratera na vrhu Kilimandžara mlađi su od desetak hiljada godina, pokazala su istraživanja.

Pošto je naših prvih pet vulkana poređano po zapremini, treba reći da je zapremina Kilimandžara 2 800 kubnih kilometara.

Sijera Negra sa Galapagosa

Sijera Negra, ‘crne planine’ Galapagosa jesu ujedno i najveći vulkan ovog ostrvlja. Treba znati i da čitava ova skupina ostrva postoji upravo zbog aktivnog vulkanskog delovanja.

Sijera Negra nije sasvim miran, a ne tako davne 2005. godine je u vazduh izbacio vulkanski pepeo i to više od sedam kilometara u visinu.

U ‘saradnji’, da tako kažemo, sa već pomenutim Mauna Loa, Sijera Negra je izgradio i najveće galapagoško ostrvo, Izabelu. Zapremina mu je 580 kubnih kilometara.

Led i vatra Ičinskog

Ičinski je vulkan dostojan epske fantastike. Jedan je najvećih vulkana Kamčatke, na kojoj se inače nalazi čak dvadeset i devet vulkana, a uz to je i aktivan.

Ičinski je zanimljiv i vredan strahopoštovanja, s obzirom da je ovaj stratovulkan sav prekriven ledenim glečerima i novijim slojevima lave.

U toku poslednjih deset hiljada godina, fragmenti lave Ičinskijevih razornih erupcija dospeli su i petneaest kilometera dalje od njegove kupe.

Dolinu ispod vulkana Ičinski prekrivaju sneg, led, smrtonosni potoci blata i vulkanske materije, tragovi njegovih poslednjih erupcija. Ovaj daleki ledeni vulkan zapremine je 450 kubnih kilometara.

Poslednja velika erupcija Ičinskog dogodila se 1740. godine.

Planina Fudži

Bajkovita planina Fudži na koju se Japanci rado penju je simetrična kupa koja je nekoliko meseci tokom godine prekrivena snegom.

Fudžijama, kako se ovo mesto još zove visine je 3.776 metara. To je stratovulkan, a ujedno predstavlja i najviši vrh u Japanu.

Geolozi svrstavaju Fudžijamu među aktivne vulkane, mada je poslednja njegova erupcija bila početkom osamnaestog veka, tačnije 1707. godine.

Fudžijama je čest motiv u japanskoj umetnosti, dok se Japanci snažno identifikuju sa ovim mestom

Sent Helens

Sent Helens u američkoj saveznoj državi Vašington je deo lanca Kaskadskih Planina, visine je 2.549 metara. Ovo je stratovulkan i aktivan je.

Verovatno je najpoznatiji po razornoj erupciji koja se dogodila 1980. godine, i to datuma 19. maja, u tačno 20:32 časa, prema lokalnom vremenu. Do tada se ovaj vulkan smatrao ugašenim.

Strašna erupcija ubraja se među najkatastrofalnije erupcije u istoriji SAD, prema smrtnosti i ekonomskoj šteti. Poslednji put je Sent Helens eruptirao u oktobru 2008. godine.

Popokatepetl

Popokatepetl ili El Popo je poznati ‘svetski’ vulkan koji se nalazi u centralnom Meksiku. On svakako zaslužuje mesto na listi najvećih vulkana, kao drugi po visini u Severnoj Americi. Najviši je vulkan Orizaba.

Vulkan Popokatepetl je visok 5.526 metara i spada u jedne od najaktivnijih meksičkih vulkana.

Od ranog šesnaestog veka je registrovano više od dvadeset velikih erupcija, a poslednja takva se dogodila krajem devedesetih godina prošlog veka.

Etna na Siciliji

Etna je aktivni vulkan na istočnoj obali Sicilije i ujedno i najviši vulkan u Evropi, te se često nalazi i na listi najvećih svetskih vulkana. Etna je visine 3.320 metara, mada njena visina varira usled erupcija.

Treba napomenuti da je visina Etne manja nego što je bila u drugoj polovini devetnaestog veka i to za 51 metar.

Etna je takođe i jedan od najaktivnijih vulkana na svetu. Ipak, ne smatra se jako opasnom, mada njene erupcije jesu izazvale velike štete. U senci Etne žive hiljade ljudi.

Islandski Maelifel

Maelifel je vulkan koji se nalazi na jugu Islanda. To je stratovulkan visine oko pola kilometra i on je ugašen stratovulkan čija se erupcija dogodila pre deset hiljada godina.

Ima izuzetno pravilnu kupu i prekriven je zelenilom, zbog čega zaista deluje bajkovito, kao, uostalom, i veći deo Islanda.

Na pojedinim listama, ovaj vulkan se našao kao poslednji među deset najvećih.

Popularno na drugim sajtovima:

Loading...

Pogledajte i ovo: