You are here: Home » Blog » Koliko ima kontinenata na svetu?

Koliko ima kontinenata na svetu?

Naša kuća, planeta Zemlja, treće je nebesko telo po udaljenosti od Sunca i naš je dom već dugo, dugo vremena. Zapravo, Zemlja je jedina planeta za koju znamo da je izvor tako bogatog i raznovrsnog života.

Zemlja je nastala pre više od četiri i po milijarde godina, što iz naše perspektive možda i ne deluje tako značajno, budući da teško možemo da pojmimo tako velike cifre. Naš životni vek, u poređenju sa životom Zemlje je veoma kratak.

No, to nas svakako ne sprečava u tome da uživamo u svim njenim prostranstvima i blagodetima.

Zemljina litosfera podeljena je na nekoliko tektonskih ploča, a one se kreću po površini Zemlje tokom dugih miliona godina.

Naša Zemlja je ujedno i jedina planeta za koju znamo da na njoj voda može opstati u tečnom stanju, a vode je na Zemlji mnogo.

Tako čak sedamdeset jedan odsto Zemljine površine čine vodena prostranstva, najviše ona velika koja zovemo okeanima.

Naravno, tu su i kopnene vode, koje se nalaze na onih nešto manje od trideset posto Zemlje koje čini tle, odnosno kontinenti.

Na kontinentima imamo brojne reke, jezera i druge vodene površine koje su sastavni deo Zemljine hidrosfere. Naravno, tu su mora, ostrva i drugi oblici.

Polarna prostranstva su najvećim delom prekrivena ledom, u šta uključujemo morski led koji čini Arktik, Severni pol, te ledenu ploču Južnog pola, Antarktika.

Pošto ćemo se mi baviti kontinentima, načinima na koje ih klasifikujemo, definišemo i delimo, hajde prvo da se upoznamo sa samim pojmom kontinenta.

Šta su kontinenti?

Kontinent, od latinske reči continere, što znači ‘sadržati, držati zajedno’, predstavlja veliku, neprekinutu masu tla na na planeti.

Međutim, ne postoji ni jedna jasna i konačna definicija kontinenta, pa tako u različitim naučnim disciplinama, ali i kulturama, ovaj pojam varira.

Tako imamo sasvim različite liste kontinenata, uljučujući tu i pitanje broja kontinenata na planeti Zemlji.

Ono što jeste opšte pravilo i važi za sve podele jeste to da je kontinent obavezno veliko prostranstvo zemlje, jasno određenih geoloških granica.

Podela kontinenata

Nejasni standardi definisanja kontinenata dovode do različitih podela i brojeva. Tako, na primer, u nekim sistemima postoji samo četiri ili pet kontinenata, mada je uobičajeno prihvaćena podela na sedam, ili na šest.

Najveće dileme po pitanju toga kako podeliti kontinente jesu pitanja vezana za odvajanje, odnosno spajanje Evrope i Azije, te da li su Severna i Južna Amerika dva ili jedan kontinent. U pitanje se nekada dovodi i priroda ledenih polova Zemlje.

Postoji čak i podela koja predlaže da se tri kontinenta, Evropa, Afrika i Azija ‘spoje’ u jedan kontinent; ovo je predlog pojedinih geografa. To sve zavisi od načina kako uopšte definišemo šta su to kontinenti.

Podela može da bude i konceptualna podela na takozvane superkontinente i potkontinente. Takvi termini ne definišu jasno šta je kontinent sam po sebi.

U geološkom smislu, kontinentima se smatraju delovi tla koji se poklapaju sa oblastima kontinentalne kore.

Problem nastaje kada se u tom sistemu prepoznaju pojedine oblasti kore koje su pokrivene vodenim površinama. Njih nikada ne ubrajamo u kontinente, onakve kakve znamo, bilo da ih ima četiri, pet, šest ili sedam.

Kada je reč o ostrvima, ona se obično smatraju delovima kontinenata (nekih od definisanih kontinenata, na ovaj ili onaj način). Tako oblast koju znamo pod nazivom Okeanija, obuhvata pacifička ostrva i Novi Zeland, te se smatra delom australijskog kontinenta. Ipak, ne slažu se sva tumačenja sa ovakvom podelom.

Vratimo se načas konvencijama. Po konvencionalnom tumačenju, kontinent je velika, kontinuirana, diskretna masa zemlje, koja je idealno podeljena prostranim vodama.

Sa druge strane, konvencionalna podela priznaje sedam kontinenata, a neki od njih nisu idealno podeljeni vodom, kako zateva ova definicija. Takođe, kriterijum veličine isto tako čini ovu klasifikaciju slobodnijom.

Dok je Grenland najveće ostrvo na svetu, sa površinom od nešto više od 2 miliona kvadratnih kilometara, Australija se smatra najmanjim kontinentom na planeti, sa površinom od nešto više od 7.6 miliona kvadratnih kilometara.

Takođe, treba pomenuti da velike zemljine kopnene površine leže na obalama takozvanog, sveobuhvatnog Svetskog okeana.

Svetski okean je podeljen kontinente, na okeanske komponente. Morske obale, ali i kopnene granice predstavljaju rubove kontinenata. Na taj način definišemo pojmove kao što je ‘kontinentalna Evropa’.

U Britaniji se od ranije za Evropu koristi i naziv Kontinent, budući da je sama Britanija odvojena od kopnene mase koja čini kontinent Evropu. To znači da se termin kontinenta odnosi na kopneni deo, te da se tu ne ubrajaju ostrva.

Isto tako, kada kažemo kontinentalna Australija, mislimo na kopneni deo okružen vodom, a isključujemo, recimo, Tasmaniju. Na sličan način možemo da govorimo i o kontinentalnim Sjedinjenim Američkim Državama.

Tada računamo četrdeset osam susednih država koje čine SAD, uključujemo i distrikt Kolumbiju, te Aljasku u severozapadnom području kontinenta, ali ne računamo Gvam, Portoriko i Havaje.

Ako se vodimo geološkim klasifikacijama i fizičkom geografijom, pod kontinentom možemo podrazumevati Kontinentalne pragove i kontinentalna ostrva, to jest sve plitke i potopljene susedne delove koji pripadaju strukturi jednog kontinenta.

Tako gledano, rubovi kontinenata bi trebalo da predstavljaju realne ivice onoga što označavamo kontinentom, jer obale mogu da variraju u zavisnosti od nivoa mora.

Tako posmatrano, Australija i Nova Gvineja jesu jedan kontinent, a Irska i Velika Britanija jesu sastavni deo Evrope. Kontinenti se mogu definisati i na druge načine, kulturološki, odnosno kao tvorevine ljudske kulture. Tako gledano, kontinenti ‘prelaze’ kontinentalne pragove i obuhvataju i ostrva i druge fragmente.

U tom smislu, Island je deo kontinenta Evropa, Madagaskar je deo afričkog kontinenta. Kada se ovakav pristup raširi, Australiju i pacifička ostrva možemo definisati  kao Okeaniju.

Koliko ima kontinenata na svetu?

Kada smo razmotrili načine na koji se kontinenti mogu definisati i neke vidove podele kontinenata, možemo li reći koliko zapravo ima kontinenata na svetu? Odgovor je i da i ne; zavisi kom pristupu ste naklonjeni.

Planeta Zemlja nije uvek izgledala ovakako kako je mi danas poznajemo. Velike vodene površine i velike mase zemlje koju zovemo kontinetima, prema bilo kojoj klasifikaciji, nisu oduvek izgledale kao danas. Zemljina površina se menjala tokom dugih nizova godina.

Istraživanja svedoče o tome da je u pradavno doba, tlo koje mi danas delimo na kontinente koje nastanjujemo i kojima putujemo, nekada bilo jedna ogromna masa, te da ju je okruživao veliki okean. Taj Zemljin prakontinent se usled dugih tektonskih procesa i drugih uslova vremenom izdelio, a prostori na mestima podele su se ispunili vodom.

Zbog toga danas možemo govoriti o pet okeana i o sedam (ili šest, pet, četiri kontinenata, u zavisnosti od podele).

Koliko onda ima kontinenata na Zemlji? Tačan odgovor, zapravo, ne možemo dati. Možda bi najbolji odgovor glasio da na zemlji postoji nekoliko kontinenata, odnosno da na njoj postoje neki kontinenti, jer oni svakako postoje; mi smo ih definisali i podelili na ovaj ili onaj način.

Dakle, prema različitim klasifikacijama, možemo govoriti o brojevima između četiri i sedam, pa ćemo stoga navesti sve ove podele i sve kontinente koje one podrazumevaju.

Sedam kontinenata – Prema ovoj podeli, pod kontinentima podrazumevamo Evropu, Aziju, Severnu Ameriku, Južnu Ameriku, Australiju i Antarktik. Ovo je, ujedno, najčešće podela.

Šest kontinenata  – Podela na šest kontinenata je slična, s tim što Evropa i Azija predstavljaju jedan kontinent, Evroaziju. Ostali kontinenti su Afrika, Severna Amerika, Južna Amerika, Australija i Antarktik.

Šest kontinenata (varijanta) – Druga varijanta podele na šest kontinenata podrazumeva Severnu i Južnu Ameriku kao jedan kontinent, te tako imamo Evropu, Aziju, Ameriku, Afriku, Australiju i Antarktik.

Pet kontinenata – Ova varijanta podele ne ubraja Južni pol među kontinente, a Južnu i Severnu Ameriku smatra jednim kontinentom, te pet definisanih kontinenata podrazumeva Evropu, Aziju, Afriku, Ameriku i Australiju.

Četiri kontinenta – Na kraju, podela koja podrazumeva postojanje samo četiri kontinenta Afriku, Evropu i Aziju smatra jednim kontinentom, kao i Severnu i Južnu Ameriku. Tako četiri kontinenta predstavljaju Afrika-Evroazija, kao jedan kontinent, Amerika, Australija i Antarktik.

Koja od ovih podela vama deluje najprihvatljivije? Podela na sedam kontinenata je ipak najzastupljenija u upotrebi i prema njoj uglavnom i određujemo i svoj boravak i kretanje po svetu.

Modeli zavise od kriterijuma na osnovu kojih su kontinenti klasifikovani.

Kao što možete da primetite, geološki, geografski, geopolitički i drugi elementi mogu igrati ulogu u klasifikovanju.

S obzirom da je sedmočlana podela najzastupljenija, ukratko ćemo predstaviti i svaki od sedam kontinenata.

Evropa

Evropski kontinent je šesti kontinet po veličini, a lociran je na zapadnom delu velikog evroazijskog masiva.

Kao što smo videli, u nekim podelama Evropa i Azija su jedan kontinent, upravo iz ovog razloga; one nisu podeljene okeanom.

Evropa je treća površina po naseljenosti, a obuhvata oko pedeset zemalja. Granicu između Evrope i Azije čini linija reka Ural, planina Ural, Kaspijsko jezero, Kavkaz, vodeni putevi koji povezuju Crno i Egejsko more. Evropa se smatra za kolevku Zapadne kulture.

Azija

Ogromni azijski kontinent je ujedno i najveći na čitavoj zemaljskoj kugli. Takođe predstavlja i najnaseljeniju oblast sveta. Najveći deo Azije leži u severnoj i istočnoj hemisferi. Neke od najdrevnijih civilizacija potiču upravo iz Azije.

Kao što smo mogli da vidimo, Azija leži tik uz mnogo manju Evropu, a granice nisu sasvim jasne, sa geografske tačke gledišta, pa se nekad ova dva kontinenta smatraju jednom celinom.

Afrika

Afrički kontinent je drugi po veličini u svetu, mada nas po tom pitanju često zbunjuju mape i globusi.

Kada se površina Afrike sagleda na poravnatoj mapi, koja na realan način predstavlja površinu Zemlje, uvideli biste da je afrički kontinent mnogo veći nego što mislite. Prema istraživanjima, smatra se da je Afrika prapostojbina čitavog čovečanstva.

Severna Amerika

Severnoamerički kontinent prostire se na području severne i zapadne hemisfere i to u potpunosti. Okružuju je Severni ledeni okean, Pacifik, Atlanstki okean i Karipsko more.

Na trećem je mestu po prostranstvu svoje površine, a na četvrtom prema naseljenosti. Severnu Ameriku čine SAD, Kanada, Grenland i Meksiko, mada je pitanje Grenlanda često upitno, zbog njegove veličine.

Južna Amerika

Južnoamerički kontinent se ceo nalazi na zapadnoj hemisferi i skoro celom svojom površinom na južnoj.

Interesantan je prvenstveno zbog izuzetne raznovrsnosti prirodnih prostranstava i geografskog lika.

Možemo slobodno da kažemo da se na ovom kontinentu nalaze neka od najvećih blaga prirode, poput amazonskog pojasa kišnih šuma, fantastičnih vodopada, retkih biljnih i životinjskih vrsta i slično.

Australija

Australija je po mnogo čemu posebna. Ona predstavlja kontinent državu, najmanja je od sedam kontinenata koje brojimo u ovoj podeli. Izolovana je od ostatka sveta i smatra se i ostrvom kontinentom.

Jedno je od najmanje naseljenih delova sveta, ali zato neverovatno bogato u pogledu flore i faune. Zvanični naziv Australije je Australijski Komonvelt.

Antarktik

Hladni, udaljeni Južni pol, kako često nazivamo Antarktik, mada je sam Pol tačka na njemu, jeste jedno od najmanje gostoljubivih delova sveta.

Ovaj ledeni kontinent čine trajni glečeri, a samo tlo je devedeset osam posto upravo pod ledom.

Tamo živi oko pet hiljada ljudi, i nekoliko biljnih i životinjskih stanovnika.

Jedan zanimljiv podatak za koji možda niste čuli jeste da je ledeni Antarktik duplo veći od ostrva kontinenta Australije.

Popularno na drugim sajtovima:

Loading...

Pogledajte i ovo: