You are here: Home » Lifestyle » Kako porasti prirodnim putem?

Kako porasti prirodnim putem?

Proces rasta i razvoja počinje od prvog dana rođenja, i postoje faktori koji ga regulišu, a koji se jednostavno nativaju faktori rasta.

Pored genetskih činilaca koji podrazumevaju predodređenu i nasleđenu visinu roditelja, na rastenje u visinu utiču pre svega hormoni kao i ishrana i opšte zdravlje organizma.

Koji su to faktori rasta i na koji način oni deluju na organizam?

Postoji generalno razmatrano deset faktora rasta, koji imaju dominantan uticaj na ljudski organizam u različitim fazama razvoja, i oni će biti pobrojani po značaju u nastavku teksta koji sledi.

Genetski ili nasledni faktori rasta određuju tempo ili brzinu rastenja koja je nasleđena od oba roditelja i koja određuje takozvanu definitivnu visinu.

Poznato je da visina deteta koje raste ima značajnu korelaciju sa srednjom visinom roditelja ali počinje tek nakon treće godine života deteta.

Rasne razlike su od značaja za konačnu visinu, što znači da su delimično predodređene genetskim faktorima, ali i da delimičan uticaj imaju klimatski uslovi kao i ishrana i etnički faktori.

Upravo zbog toga postoje razlike u visini između ljudi određenih rasa i etničkih grupa, što je sasvim normalno i očekivano kao pojava.

Sezonske varijacije u rastu u visinu kao i u porastu telsne težine, određene su razlikama koje su povezane sa godišnjim dobima, i naučno je dokazano da je prirast u visini veći u proleće i u leto nego u zimu i jesen.

Upravo navedena činjenica zahteva da se prirast u telesnoj visini vrši merenjem u razmaku od najmanje tri meseca prema određenim godišnjim dobima koja imaju znatan uticaj koji jeste neosporan.

Dnevne varijacije u rastu u visinu uslovljene su time da se telesna visina normalno ili fiziološki smanjuje uveče za pola centimetra, a što je uzrokovano sleganjem međupršljenskih prostora.

To je sasvim normalna pojava i zbog toga se telesna visina meri ujutru, pa se razlika od pola centimetra uveče smatra sasvim normalnom jer se hrskavice između pršljenskih prostora samo jednostavno rečeno „slegnu“.

Ishrana kao značajan faktor u postizanju optimalne telesne visine bitna je sa aspekta toga da hronična malnutricija ili pothranjenost imaju uticaja na usporavanje rasta, kao i gladovanje ili neka vrsta loše resorpocije hranljivih materija u digestivnom traktu.

Hrana za rast u visinu podrazumeva optimalan unos svih i mikro i makro nutritijenata, kako bi se organizmu obezbedile sve materije koje su nužne za normalno rastenje i opšti razvoj svih sistema, mada se mora ograničiti prekomeran kalorijski unos koji dovodi do porasta vtelesne mase u isti mah kao i porasta u visinu.

Hormoni kao jedan od najvažnijih faktora koji utiče na rastenje u visinu su pored genetskih faktora i ishrane najznačajniji kada se postiže optimalna visina koja korelira sa definitivnom visinom roditelja.

Već u periodu rasta in utero, od dvanaeste nedelje gestacije, dokazuju se u krvi fetusa hormoni rastenja koji se zovu – hormon rasta, insulin, T3 i T4 (hormoni koje sintetiše i izlučuje štitna žlezda).

Upravo iz pomenutih razloga ona deca koja imaju neki razlog za nedostatak hormona rasta ili tiroidnih hormona, biće rođena „kraća“ u odnosu na normalnu dužinu ili visinu po rođenju, ali ono što je i danas nepoznanica jeste da insulin ima u datom periodu vrlo važan uticaj na postizanje ukupne telesne visine.

Kada postoji poremećaj koji se stručno naziva kongenitalni dijabetes melitus (koji karakteriše urođeni nedostatak insulina), deca se rađaju sa manjom telesnom masom i telesnom visinom u odnosu na normalu.

Sa druge strane, pošto je rast u visinu predodređen rastom hrskavice i kostiju, takođe i svi oni hormoni koji utiču na ove organe i sisteme, mogu imati značaja za ukupnu i konačnu telesnu visinu, a to su pre svega vitamin D (kao hormon), kalcitonin iz paratiroidne žlezde i parathormon.

U takozvanom postnatalnom periodu (period posle rođenja), svakako je nesumnjivo najveći uticaj klasičnih hormona rastenja, u koje spada pre svega hormon rasta, ali i insulinu sličan faktor rastenja koji se naziva GF1 i GF2 (a zajedničko ime za ove faktore jeste somatomedini), pa i hormoni tiroidne žlezde i insulin.

Urođene i stečene bolesti kao faktor koji utiče na rast u visinu, mogu da budu akutne ili hronične i od svega toga i zavisi koliko one zapravo utiču na konačnu postignutu telesnu visinu.

Naime, kada postoje akutne bolesti koje su kako im i samo ime kaže, kratkotrajne i prolazne, one mogu da imaju kratkotrajan uticaj na usporavanje rastenja, ali je taj uticaj prolazan i sa samim oporavkom organizma se on smanjuje ili potpuno nestaje.

Kada su sa druge strane u pitanju hronična oboljenja, bilo da su ona urođena ili stečena, može da dođe do potpunog zastoja u rastu u visinu, a jedan od najboljih primera jesu urođene mane koje ograničavaju delovanje ostalih pomenutih faktora rastenja.

Psihološki poremećaji koji se nazivaju još i psihosocijalni ili deprivacioni faktori, izazivaju ipak poremećaj rastenja koji se stručno naziva deprivacioni niski rast.

Naime, ako postoje neki teži ili pak ponavljani psihički stresovi, oni mogu da lako dovedu do takozvane retardacije rasta u visinu, i takva je činjenica naučno potkovana i dokazana medicinskim studijama.

Socijalno-ekonomski faktori rastenja podrazumevaju činjenicu da što su bolji sami uslovi života, u smislu i ishrane ali i načina življenja i zdravog okruženja, to je i rastenje brže ali je takođe značajno da je i stupanj intelektualnog razvoja na višem nivou.

Seksualne razlike ili polni dizmorfizam, imaju uticaj na rastenje pre svega prema polovima, pa je jasan uticaj koji se ogleda u razlici u visini između muškaraca i žena.

Naime, poznato je da su muška deca na rođenju i teža i veća u dužinu u odnosu na žensku, ali je kasnije značajan uticaj pubertetskih faktora, jer se kod polova početak puberteta razlikuje kao i krajnji konačan prirast u telesnoj visini.

Uticaj ishrane na rastenje u visinu – kako brzo porasti korišćenjem određene hrane

Kako je napred i navedeno, ishrana jeste jedan od najvažnijih činilaca za postizanje telesne visine koja se smatra optimalnom, pa tako unos određenih hranljivih materija može da pomogne da se poraste i više i brže.

Pre svega je važan optimalan kalorijski unos, ali je u istoj meri bitna i uravnotežena i izbalansirana ishrana posebno u onim najkritičnijim fazama za rast organizma u visinu, te će tako biti pobrojane one namirnice koje znatno imaju uticaj na postizanje ubrzavanja rasta u visinu.

Proteinska ishrana, pre svega mleko i mlečni proizvodi, imaju najvećeg značaja u postnatalnom periodu i u pubertetu, a jer dovode do prirasta u mišićnoj masi, te i utiču na resorpciju dovoljne količine kalcijuma koji je faktor izgradnje i rasta kostiju.

Mleko i mlečne proizvode treba konzumirati pre svega u periodu puberteta jer sama dužina kostiju koje se razvijaju u visinu, utiče i na konačnu telesnu visinu svake osobe prema polu i prema stepenu uhranjenosti.

Namirnice koje su bogate mikroelementom bakrom, neophodne su za optimalnu razmenu materija između digestivnog sistema, kostiju i hrskavice a značajno utiču i na rastenje kože i potkožnog masnog tkiva.

Među hranu koja je posebno bogata bakrom, spadaju riba i morski plodovi, koštunjavo voće (orasi), zeleno povrće, mahunarke i životinjske iznutrice.

Meso kao hrana bogata esencijalnim belančevinama, koje se ne mogu stvarati u jetri, jeste važan izvor proteina, i vitamina B12, ali ga generalno treba jesti u umerenim količinama jer svaki vid preterivanja dovodi do porasta telesne mase, a manje utiče na prirast u telesnoj visini.

Vitamin D koji je važan faktor za rast i razvoj pre svega kostiju, stvara se u jetri i bubrezima, pa ako ga nema dovoljno on se mora unositi putem hrane.

Aktivna forma vitamina D poznata i kao holekalciferol, pospešuje razmenu kalcijuma i fosfora između digestivnog sistema i kostiju skeleta, pa je važan činilac u postizanju ravnoteže između ova dva mikroelementa.

Vitamin D se nalazi u hrani kao što je morska riba, jaja, svinjsko meso, riblje ulje, pečurke, sir od soje (tofu), a poznato je da njegova optimalna upotreba sprečava nastanak rahitisa, mada je važna napomena da postoji opasnost od predoziranja vitaminom D pa treba biti posebno obazriv.

Kalcijum kao važan mikroelement, od značaja je za razvoj kostiju i zuba, pa samim tim ima uticaja na rast u visinu, te utiče i na koagulaciju krvi, na rad bubrega, kao i na pravilnu osifikaciju skeleta i prevenira nastanak rahitisa.

Ono što jeste važna napomena kada je u pitanju unos kalcijuma putem hrane, jeste da njegov manjak u organizmu dovodi do „uzimanja“ elementa iz kostiju, pod uticajem vitamina D i fosfora, te do njegovog nepotrebnog gubitka mokraćom i stanja koje se naziva hipokalcemija zbog kalciurije.

Sa druge strane, višak kalcijuma u organizmu takođe nije dobar, te ne treba ni tada preterivati, jer pored uticaja na poremećaj vrlo važne ravnoteže u odnosu kalcijum:fosfor, dolazi do stvaranja patoloških kalcifikacija u parenhimskim organima, kakvi su bubrezi, srce, mišićno tkivo i slično.

Namirnice koje su bogate kalcijumom su pre svega su mleko i mlečni proizvodi – jogurt, sir, kefir, pavlaka.

Kalcijuma ima u optimalnim količinama i u susamu, bademima i orasima, rogaču, leblebijama, sardini, brokoliju, suncokretovom semenu, kelju, kikirikiju i sličnim namirnicama.

Jedan od vrlo važnih činilaca koji je poznat kao mikroelement pre svega bitan za opšte stanje imunog sistema, jeste cink, koji neosporno utiče i na rastenje u visinu, pa ga treba unositi i putem hrane jer ga često u organizmu nema dovoljno.

Cink jeste faktor koji ima značaja u katalizaciji enzimskih reakcija, a hrana koja je posebno bogata ovim mikroelementom, jeste crveno meso (posebno teletina i jagnjetina), pšenica, kukuruz, grašak, ostrige, kupus, špargla i crna čokolada sa visokim procentom čiste kakao mase.

Popularno na drugim sajtovima:

Loading...

Pogledajte i ovo: