Danska je mala skandinavska zemlja koja se nalazi na severu Evrope. Graniči se sa Norveškom, Švedskom i Nemačkom. Ova zemlja poseduje takozvani sistem “fleksigurnosti” (eng.flexicurity), zahvaljujući kojem kombinuje model fleksibilnosti radne snage sa socijalnom sigurnošću i aktivnom politikom zapošljavanja, odnosno borbom protiv nezaposlenosti, po čemu je jedinstvena u svetu.
Prema raznim međunarodnim studijama u kojima se meri sreća stanovništva, Danska se smatra najsrećnijom zemljom na svetu. Odlikuje se velikim fluktuacijama stanovništva, spada u zemlje sa najvišim prihodom po glavi stanovnika i jedna je od zemalja sa najmanjom nejednakošću između prihoda i najvišim iznosom minimalne zarade.
Tržište rada u Danskoj je najfleksibilnije u Evropi i u potpunosti je pod kontrolom poslodavaca koji mogu zapošljavati i otpuštati radnike po sopstvenom nahođenju. Mada ovo ne zvuči naročito pozitivno, Danska pomoću već pomenutog sistema fleksigurnosti brine o sopstvenom stanovništvu tako što vodi snažnu socijalnu politiku uz kompenzacije koje u periodu nezaposlenosti pokrivaju između 50 i 90% prethodne plate, a uz to takođe vodi aktivnu politiku zapošljavanja.
Danska je, poput svog suseda Švedske, otvorena za zapošljavanje radne snage iz inostranih zemalja. Pritom, poseban naglasak se stavlja na popunjavanje Pozitivne liste deficitarnih zanimanja, u okviru koje se objavljuju zanimanja koja trenutno manjkaju u državi, te su stoga najtraženija. Da biste uspeli da se zaposlite na neku od pozicija objavljenih na Pozitivnoj listi, vaše kvalifikacije u potpunosti moraju odgovarati propisanima.
Imajući u vidu činjenicu da je stopa nezaposlenosti od 2% u 2008. godini porasla na 6% do kraja 2012. godine, te godine je oko 10 000 novih radnika iz siromašnijih delova Evrope dobilo stalan posao. Zbog toga je Ministarstvo za zapošljavanje angažovalo Centar za sociologiju Univerziteta u Kopenhagenu da sprovede istraživanje na temu zašto danske kompanije masovno zapošljavaju strance kada je, prema tamošnjim kriterijumima, veoma veliki broj Danaca bez posla. Ovim istraživanjem se došlo do podatka da skoro 900 kompanija radije zapošljava strane nego domaće radnike. Soren Kaj Andersen, direktor Centra za sociologiju, kaže da postoje dva razloga za to. Prvi razlog je posvećenost stranih radnika poslu. Naime, strani radnici su spremni da rade prekovremeno i imaju veoma malu stopu odsustvovanja sa posla, što u kombinaciji daje stabilnost poslu. Drugi razlog je ušteda na troškovima za radnu snagu, budući da su strani radnici iz siromašnijih delova Evrope spremni da rade za manje plate.
Socijalna davanja za nezaposlene u Danskoj su toliko visoka da Danci koji nemaju posao ne žele da prihvate slabo plaćene poslove.
Otvorene radne pozicije u Danskoj se objavljuju na nekoliko sajtova, među kojima su najveći Rad u Danskoj i Evropski centar za zapošljavanje.
Nije moguće raditi u Danskoj bez boravišne dozvole, ali ako ste profesionalac koji ima završen fakultet (bachelor) i radni ugovor ili ako vam je ugovorom ponuđena plata od najmanje 53 000€ godišnje, veoma lako ćete ući na tržište rada i dobiti radnu i boravišnu dozvolu.
Da biste stekli radnu i boravišnu dozvolu, morate aplicirati lokalnoj ambasadi Danske i priložiti sva potrebna dokumenta, uključujući i radni ugovor, na osnovu čega će vlasti doneti odluku o tome da li zaista postoji potreba za vašim zapošljavanjem kao stranim državljaninom ili da li za navedenu poziciju postoji dovoljno kvalifikovanih radnika u zemlji. Iako ovo ne zvuči naročito ohrabrujuće, nemojte se obeshrabriti jer najgore što vam se može desiti je da ostanete tu gde već jeste.
Takođe, iz neformalnih izvora postoji informacija da se Danska bori sa “odlivom mozgova” i nedostatkom kvalifikovane radne snage, budući da mladi zbog veoma visokih socijalnih davanja nisu naročito zainteresovani za studiranje, što dodatno povećava mogućnosti zapošljavanja kvalifikovanih radnika iz inostranih zemalja.