Za većinu manje ili više važnih stvari, postoje neka pravila koja se poštuju, ali se svakako kao jedno takvo ne može nužno nametnuti i to na kojoj se ruci nosi sat.
Generalno posmatrano, ručni sat je pokazatelj vremena, i svako ga nosi na ruci koja mu više i odgovara, ali se veruje da muškarci i žene treba da nose sat na različlitoj ruci, te se nekada smatra da se sat mora nositi samo na jednoj određenoj ruci.
Da li je u pitanju praznoverje, praktični razlozi ili nešto treće, tek postoje i neka nepisana pravila i njihova objašnjenja na kojoj se ruci nosi sat, a o čemu će biti reči u nastavku teksta.
Na kojoj ruci se nosi sat – pravilo koje je teško objasniti ali u koje se ipak veruje
Nekada se smatralo da je potrebno da se sat nosi na levoj ruci, pre svega kako bi se lakše na njega „gledalo“, ali i kako se predmet ne bi oštetio jer većina ljudi koiristi desnu ruku za pisanje i rad.
Drugi dosta praktičan razlog da se sat nosi na levoj ruci, jeste olakšano podešavanje vremena i navijanje časovnika, bez potrebe da se on svaki put skida sa ručnog zgloba.
Sat se na levoj ruci nosi i kako ne bi predstavljao neku vrstu smetnje ili tereta kada se radi neki posao, kada se jede ili slično, jer su kako je rečeno ljudi većinom desnoruki, pa je sama desna ruka u dominantnoj upotrebi.
Pomenuta pravila idu toliko daleko da kada neko nosi sat na desnoj ruci, a inače je koristi kao dominantnu, smatra se da greši i da se ponaša suviše nekonvencionalno, te da svesno krši neka nepisana pravila.
Ne može se reći da je nošenje sata na levoj ruci nužno, ali je generalno postalo tradicija kao takvo, i većina ljudi ga svesno ili nesvesno i poštuje.
Savremeno doba naravno sa sobom nosi i dozu bunta i nepoštovanja nekih normi koje se smatraju besmislenim, pa većina mladih misli da nije važno koja je ruka „namenjena“ za nošenje sata.
Svakako opravdanja postoje i za nošenje sata na desnoj ruci, pre svega iz razloga lakšeg pranja ruku, kupanja, a kako se ne bi oštetili mehanizmi za navijanje sata.
Kada se sat nosi na desnoj ruci, on se lakše „pokazuje“ posebno ako je skup ili je neke poznate „marke“, te predstavlja simbol moći i prestiža.
Da li postoji razlika u nošenju ručnog sata između muškaraca i žena?
Kod muškaraca je pravilo da se sat nosi na levoj ruci, i danas se ono na neki način poštuje kao jedna nepisana forma neverbalne komunikacije.
Jedna vrsta „ludila“ ide do te mere da se rasprave vode i na društvenim mrežama, za muškarce koji „greše“ i koji stave ručni sat na desnu ruku.
Generalno gledano, u industriji satova postoji pravilo da se modeli prave za osobe koje su levoruke i desnoruke, te da se sat nosi na onoj ruci koja nije dominantna odnosno koja je takozvana recesivna ruka.
To je iz prostog razloga jer se tako izbegava da se časovnik pokvari ili ošteti prilikom nekog rada ili pokreta dominantnom rukom, te je olakšano i navijanje sata i samo proveravanje vremena ako se u dominantnoj ruci na primer nešto po difoltu i drži.
Kako i zašto je nošenje sata na levoj ruci postalo pravilo koje se poštuje i čije se kršenje čak i osuđuje, nije poznato, ali je postalo vrlo utemeljeno i praktično uvaženo kao takvo.
Neki stručnjaci iz domena psihologije smatraju da je pravilo nošenja sata na levoj ruci namerno i nametnuto od strane desnorukih osoba, koje čine većinski deo populacije, i koje na neki način po formuli „čopora“ imaju prava da odrede pravila.
Primer kako izgleda kada se sat nosi na levoj ruci
Zašto je generalno i praktično i realno mnogo bolje da se sat nosi na levoj ruci?
U principu iako je pravilo o nošenju sata na levoj ruci nekada i nekome sasvim besmisleno, i ima prava da odabere onako kako mu se prohte, postoje zaista i neki realni i racionalni razlozi koji tu opravdavaju zašto je bolje nositi sat na levom ručnom zglobu.
Naime, pre svega je dominantna ruka stalno „u upotrebi“ i njome se obavlja posao, dok je recesivna ruka tu da „pomaže“ pa je ona manje izložena i tako će teže da dođe do oštećenja sata.
Smatra se kako je ranije i navedeno, da desnoruke osobe koje ne nose sat na levoj ruci, imaju utisak da im on smeta i da ne mogu kako treba da se koriste desnom rukom (kada pričamo da je ona dominantna).
Desnoruke osobe će lakše da podešavaju časovnik koji nose na levoj ruci, isto kao što se lakše nalakiraju nokti leve ruke nego desne.
Ovakva pravila su posebno važna kada se radi no satu koji je većih dimenzija ili je skup, pa može da se slučajno ošteti kada se „zakači“ za neki predmet u radu ili žurbi, i onda je šteta veća nego korist od bunta.
Ručni satovi su napravljeni tako da imaju točkić za navijanje sa svoje desne strane, i on je vrlo praktično blizu desne ruke, i tada se lakše i navije i podešava se vreme.
Kada se sat nosi na desnoj ruci, on se mora stalno iznova skidati, kako bi se podesilo vreme, a sve jer se točkić nalazi na desnoj strani sata.
Stvar je navike i da se lakše vidi vreme na satu, baš i kada je on na levoj ruci, jer je jednostavno potrebno samo nehajno podići zglob ručja, a često se u desnoj ruci nešti drži.
Sat koji se nalazi na levoj ruci, a koja nije dominantna većini ljudi, realno će ređe da se ošteti ili da pretrpi neke mehaničke udarce koji prilikom rada i nastaju jer se desna ruka više koristi.
Upravo zato je jasno da se i sam mehanizam sata može dosta i češće i lakše oštetiti kada se on nosi na desnoj ruci, pa je i to praktičan razlog koji omogućava da sat traje mnogo duže, posebno ako je dar ili dragocenost.
Lako je da se zamisli da sportisti mogu da oštete sat kada igraju tenis, golf ili slične sportove desnom rukom, a isto tako se u bilo kom poslu može lako oštetiti satni mehanizam kada je desna ruka dominantna.
Pravila nošenja sata na levoj ruci, nisu nužna za poštovati, i to posebno za one osobekoje nisu konvencionalisti, kao ni za osobe koje su levoruke, i koje će verovatno želeti da nose sat na desnoj ruci, i da tako sebi i olakšaju.
Dakle, pravilo koje se odnosi na nošenje ručnog sata, ide u prilog tome da se on nosi na levoj ruci, ali se ne mora poštovati, te je izbor slobodan, ali je generalno takvo rešenje pametnije iz praktičnih razloga.
Pokojni fudbaler Maradona je bio poseban po mnogočemu. Pa tako i po tome šta je nosio sat na levoj i desnoj ruci.
Na kojoj se ruci nosi pametan sat?
Sve što ste do sada pročitali o tome na kojor ruci se nosi sat, vredi i za pametne satove. Ali, kod pametnih satova još više vredi nošenje na levoj ruci jer se srce nalazi na levoj strani. Pametni satove mere otkucaje srca i bolje ostvaruju ta merenja ako se merač (u ovom slučaju pametni sat) nalazi na levoj strani.
Nešto slično kao šta se preporuča merenje tlaka na levoj ruci, tako vredi i za pametne satove. Isto tako, imajte na umu da je denašnjacima desna ruka jača od leve i dok hodaju jače mašu s desnom rukom. Radi se o minimalnoj promeni, ali precizni alati to primete. Iz tih razloga je isto verovato bolje da se meri na levoj ruci ako ste dešnjak.
Neki proizvođači pametnih satova poput Apple Watcha će ipak reći da je svejedno na kojoj ruci nosite pametni sat. Ono što ipak je važna razlika u odnosu na običan sat je da pametni sat nosite s gornje strane, a ne sa donje strane.
Primer kako to izgleda kada se pametni sat Apple Watch Ultra nosi na levoj ruci
Da li je potrebno nužno poštovati pravilo nošenja sata na levoj ruci?
Smatra se da osobe koje nose sat na levoj ruci i koje se prosto vređaju i bune kada ne ispoštujete njihova zagovaranja, zapravo ni same ne znaju da objasne zašto sat baš mora da se nosi na levoj ruci.
Ako se izuzmu pomenute teze o praktičnosti nošenja ručnog sata na levoj ruci, ni jedan drugi faktor nije i ne može biti ograničavajući za nečiji slobodan izbor.
Kao odgovor se često navodi floskula „jer ga svi nose na levoj ruci i jer tako treba“, ali to se ne može svakako uzeti u obzir kao validan argument da neko objasni drugima svoje insistiranje na tome da se satz nosi na levoj ruci.
Smatra se da je pravilo „negde između“ odnosno da svako treba da uradi onako kako njemu najviše odgovara, i prosto su donekle i smešne polemike o tome na kojoj ruci se „mora“ nositi sat, kao da se radi o nekom zaista krucijalnom problemu i pitanju.
Svakako bilo ko ima slobodu da donese odluku da li će sat da nosi na levoj ili desnoj ruci, te da ne pravda sebe drugima kao da je napravio neku nedopustivu grešku.
Sat nije ekvivalent nekoj amajliji, brojanici, vereničkom ili venčanom prstenu, za koje postoje opravdanja zašto se konretno nose na kojoj ruci odnosno na kom prstu.
Međutim, bilo da je svesno ili ne, veći deo ljudi će kada kupuje sat i kada ga nosi, da ga stavi na levu ruku, i da tako i ispoštuje pravila nesvesno i neprimetno.
Sat se lakše stavlja na levu ruku, lakše se skida i otkopčava, lakše se navija i lakše se uopšte koristi bez bojazni da će da se ošteti i pokvari.
Zanimljiva je činjenica da su se nekada džepni satovi nosili u levom džepu kaputa ili muškog prsluka, pa je to na neki način možda ostalo „nasleđe“ koje se prenelo i na ručne satove.
Na vama je svakako da li ćete da ispoštujete pravilo ili ne, te je za nekoga ono sasvim nevažno i glupo, kao i poznata floskula da „lepi ljudi ne nose sat“, koja nema ni logično objašnjenje niti opravdani razlog.
Možda je neko nekada i mislio na praktične razloge pravljenja satova, da bi se oni nosili na levoj ruci, te se desna oslobodila „viška tereta“, ali je sva prilika da danas industrija za izradu časovnika pravi modele za desnoruke i levoruke osobe.
Naime, iako većina ljudi sat nosi na levoj ruci, savremeni trendovi idu toliko daleko da se ipak i podešava da karakteristike sata odgovaraju i dominantnoj i recesivnoj ruci, pa se pored izbora marke i modela, bira i sat koji ima određene mehaničke karakteristike.
Točkić za navijanje danas nije više nužno na desnoj strani sata, a takođe sada pšostoje i novi i savremeni elektronski ili „pametni“ ručni satovi koji reaguju prepoznavanjem glasa svog vlasnika ili samo na dodir.
O zaštiti koja je daleko unapređena ne treba ni govoriti, jer su ručni satovi izrađeni tako da zaista poseduju sve moguće sertifikate koji garantuju nelomiva stakla, površinu otpornu na udarce, kao i garanciju da se sve može zameniti i popraviti ako do oštećenja ipak dođe.