Izraz ‘atrofija mišića’ povremeno koristimo u običnom govoru, u ne tako ozbiljnom značenju, želeći da ukažemo na to da su nam mišići slabi ili da su nedovoljno razvijeni zato što se zbog nečega krećemo manje nego inače; recimo, imamo mnogo posla koji zahteva sedenje za računarom ili smo iz nekog razloga primorani da sedimo kod kuće i slično.
Atrofija mišića zapravo znači gubitak mišićne mase, isušivanje, zakržljalost.
Reč atrofija je pozajmljenica iz francuskog, odnosno oblik francuske reči atrophie, koja je pak nastala od latinskog atrophia, a koreni potiču iz starog grčkog jezika i reči atrophía (ἀτροφία). Grčka reč znači ‘trošenje, propadanje’, a ona sam nastala je od reči átrophos (ἄτροφος).
Ova grčka reč pak nastala je kombinovanjem prefiksa a- (ἀ-) , koji označava negaciju i reči trophḗ (τροφή), koja označava ishranu, u smislu ishranjenosti, a nastala je od reči tréphō (τρέφω ), koja se odnosi na rast, gomilanje, to jest na debljanje.
Dakle, atrofija označava nedostatak ishrane, nedostatak mase, te zato ovu reč u medicini koristimo da označimo gubitak mišićne mase, njeno slabljenje, neishranjenost mišića, zakržljalost i ‘sušenje’ mišića.
Kada je reč o ovom zdravstvenom problemu, najčešći uzrok koji do atrofije dovodi je nedovoljno kretanje. Ako se ne krećemo dovoljno, naši mišići nisu dovoljno aktivni. Njima su fizička aktivnost i pokret potreban da bi se razvijali i ‘pumpali’. Bez toga, mišići slabe.
Najčešće se govori o atrofiji mišića ruku ili nogu, koji i imaju najveću ulogu u kretanju našeg tela, i sami se najviše pokreću, možemo da kažemo.
Manjak kretanja nije jedini uzrok atrofije mišića, već do toga mogu dovesti i neka ozbiljna i manje ozbiljna oboljenja.
O uzrocima atrofije mišića govorimo u nastavku teksta, a potom i o simptomima, te mogućim tretmanima za rešavanje ovog problema.
Uzroci atrofije mišića nogu ili ruku
Pre svega, postoje dve vrste mišićne atrofije i one se veoma razlikuju po stepenu ozbiljnosti problema. Njihovi uzroci su različiti.
Prvi vid mišićne atrofije je ona koja nastaje zbog neaktivnosti, što se često događa kao propratna tegoba usled nekog drugog oboljenja, kada je pacijent primoran da dugo leži, da se ne kreće, da ne upotrebljava ruku ili nogu zbog povrede i tako dalje.
Drugi tip atrofije mišića je neurogena atrofija i ovaj je oblik daleko ozbiljniji. On nastaje usled ozbiljnih bolesti.
Dva tipa mišićne atrofije imaju drugačije uzroke nastanka, različit stepen samog gubljenja mišića i načina na koji do toga dolazi, te i svaki zahteva drugačiji pristup i poseban vid lečenja.
U prvi tip spadaju sve atrofije koje su nastale kao posledica nedovoljne aktivnosti. U nekim slučajevima nema nikakvih propratnih oboljenja, to jest zdravstvenih razloga nekretanja.
Atrofija mišića nastala zbog neaktivnosti
Ovo je najčešći oblik i pogrešno se smatra da do atrofije dolazi samo u slučajevima kada neko boluje od teške bolesti koja zahteva potpuno mirovanje ili je zbog lečenja neke povrede i slično primorana da dug period leži i u potpunosti miruje.
Najčešće dolazi do atrofiranja mišića ruku i nogu, pošto se ne krećemo dovoljno i ne aktiviramo ih. Ipak, objašnjenje uzroka nije sasvim tačno.
Mada nama možda deluje sasvim normalno da puno vremena provodimo sedeći, na poslu, za računarom i slično, našim mišićima i telu to zapravo nikako ne odgovara.
Iako je ovo sasvim uobičajen način života, veliki deo populacije je svestan posledica koje to ima za naše zdravlje.
Kardiovaskularni problemi, gojaznost, manjak energije, slab imunitet, samo su neke od posledica. No, ovo takođe i sasvim logično utiče na mišiće.
Da, mišići mogu da atrofiraju zbog sedentarnog načina života i manjka kretanja, ali je ovaj problem zapravo lako rešiv. Sa postepenim uvođenjem fizičke aktivnosti, njenim redovnim praktikovanjem, uz, naravno, adekvatnu ishranu i odmor, mišići će se vratiti u normalu ili do nje doći.
U ovom slučaju podrazumevamo da osoba nema neke ozbiljnije prateće zdravstvene tegobe, te da se fizičkom aktivnošću može redovno i umereno baviti.
U ovom slučaju najčešće dolazi do atrofije mišića nogu, zbog sedenja i nekretanja. Vozimo se sopstvenim vozilom ili javnim prevozom, retko pešačimo i dugo sedimo, pa se naše noge ne aktiviraju dovoljno.
Međutim, čest je slučaj i taj da ljudi jednostavno ne žele ili nemaju volju da promene svoj ritam i navike, mada je to u najvećem broju slučajeva itekako izvodljivo. Vodite računa o svom zdravlju i telu; vašim mišićima je potrebna redovna rekreacija.
Naravno, kada je reč o atrofiji mišića ruku ili nogu usled nedovoljnog kretanja, to je dugačak proces.
Naime, neće vam atrofirati mišići ako ste nedelju dana morali da preležite ili ako morate duže da sedite zbog posla ili ako ste se lakše povredili, a ipak treba da mirujete.
Čak i u slučaju da atrofija mišića počne, ovo se može efikasno i dosta lako preokrenuti uvođenjem aktivnosti i adekvatne ishrane.
Slabljenje srčanog mišića
Mnogi ljudi uopšte ne uzimaju u obzir činjenicu da je i srce mišić i to najvažniji mišiću našem organizmu.
Kao i našim rukama i nogama, i srcu je potreba vežba kako bi održalo svoj tonus i pravilnu funkciju, te nas održavalo u dobrom zdravlju.
Mišići ruku i nogu, te i čitavog tela nam u tome pomažu – upotrebite ih i krećite se.
Ukolko je situacija kompilikovanija, to jest, ukoliko je osoba primorana da se ne kreće, veoma je važno da se u njen život uvede bilo kakva aktivnost i u tom je slučaju potrebna stručna pomoć. Kada govorimo o ovakvoj situaciji, šteta koja nastaje usled nekretanja je dogotrajna, a nekada i nepopravljiva.
Srce je mišić koji moramo trenirati, baš kao i ruke i noge, pa i sve ostale mišiće u telu.
Ukoliko je neko jako dugo ležao u krevetu, da ne govorimo o stanjima koja zahtevaju doživotno nekretanje ili smanjeno kretanje, potrebna je asistencija fizikalnog terapeuta ili lica koje će stalno raditi sa tom osobom. Moguće ja da se pogoršanje stanja zaustavi.
Neurogne atrofije mišića ruku i nogu
Neurogena atrofija je mnogo teži oblik mišićne atrofije i može zahvatati razna mišićna tkiva, a, srećom, ređi je slučaj od atrofije koja je nastale zbog nedovoljnog kretanja. Neurogene atrofije nastaju kao posledica povređenih i obolelih nerava.
Neka od oboljenja koja dovode do ovakve vrste atrofije su Lu Gerigova bolest, odnosno amiotrofična lateralna skleroza, Gijen Bareov sindrom, poliomijelitis, miotona distrofija, te muskularna distrofija.
Navedena oboljenja su najčešći uzročnici neurogene atrofije. Pored njih, određene vrste povreda mogu da dovedu do oštećenja nerava koji održavaju komunikaciju nerava u mišićima; to su nervi koji šalju signale u mišiće i vode signale iz mišića.
Ovakvi slučajevi mogu da budu veoma teški, mada je u nekim situacijama moguće i da se atrofija izleči.
Ipak, kada je reč o Lu Gerigovoj bolseti, zatim šlogu i multipla sklerozi (još nekim uzročnicima atrofije), oštećenje je trajno, a atrofija je neizlečiva.
Kod ovakvih slučajeva može da dođe do remećenja nervnih funkcija centralnog nervnog sistema. Nervi u mozgu, kičmenoj moždini i sam nerv mogu biti ozbiljno pogođeni. Jedan od primera povrede koja dovodi do neurogene atrofije mišića je kada iskoči disk u kičmi.
Izmešteni disk pritiska nerve u kičmi, povređuje ih i dovodi do neurogene atrofije. Sindrom karpalnog tunela je takođe tipičan primer neurogene atrofije.
Bolesti koji dovode do mišićne atrofije
Moždani udar, opekotine, prelomi, pa i pothranjenost su slučajevi koji mogu dovesti do ovakvih atrofija. Terapija kortikosteroidima koja traje predugo takođe je jedan od uzročnika.
Pomenuli smo neka oboljenja koja mogu dovesti do atrofije mišića u rukama i nogama, pa ćemo u nastavku ponoviti nazive ovih bolesti i napomenuti ostale uzročnike. Neki od njih mogu da uzrokuju i atrofiju mišića ruku i nogu kod dece.
Lu Gerigova bolest, odnosno amiotrofična lateralna skleroza (ALS), jeste oboljenje koje pogađa nerve ćelije odgovorne za dobrovoljno pokretanje mišića u telu. Gijen Bareov sindrom je autoimuno oboljenje usled kojeg dolazi do upale i slabljenja mišićnih nerava.
Dermatomiozitis je bolest mišića koja može izazvati atrofiju. Multipla skleroza je autoimuno oboljenje koje može dovesti i do trajnog oštećenja i atrofije.
Neuropatije različitih vrsta dovode do oštećenja nerava i njihovih skupina, a to dovodi do gubljenja osećaja ili funkcija mišića. Osteoastritis je još jedan uzročnih atrofije, s obzirom da utiče na smanjenje pokretljivosti zglobova. Reumatiodni artritis, automino oboljenje koje takođe može biti uzročnik.
Poliomiozitis je zapaljensko oboljenje koje može izazvati atrofiju, dok je polio ozbiljno virsusno oboljenje koje pogađa tkivo mišića, a može izazvati i paralizu.
Spinalna mišićna atrofija
Spinalna mišićna atrofija (SMA) je ozbiljno nasledno oboljenje koje izaziva atrofiranje mišića ruku i nogu. Ovo je retka, ali izrazito progresivna i opasna neuromišićna bolest, koja može imati smrtonosan ishod.
SMA ima veliku stopu smrtnosti i najveći je uzročnih smrti dece do dve godine starosti, kada je reč o genetskim oboljenjima.
Deca koja su obolela od ove bolesti rađaju se bez takozvanog SMA1 gena. Bolest se ispoljava progresivnom atrofijom mišića.
Ubrzano i neumitno propadanje dovodi do gubitka najosnovnijih životnih funkcija, koje obuhvataju kretanje, hodanje, varenje, guranje, te i samo disanje.
Zanimljivo je primetiti da ovo ozbiljno oboljenje ne pogađa kognitivne funkcije, te da se oboleli često izdvajaju po izuzetno visokom koeficijentu inteligencije, te da su izrazito druželjubive osobe.
Postoji nekoliko tipova SMA, a dijagnostifikuju se u različitim razdobljima života. Tip 1 je akutan i najsmrtonosniji; dijagnoza se postavlja već u prvih šest meseci života, a prognoze su do dve godine života.
Moguće ja da deca žive duže, ali samo uz intenzivnu i neprekidnu negu. Tip 2 se dijagnostifikuje u periodu do dve godine starosti, a karakteristična je progresivna atrofija koja zahteva stalnu intenzivnu negu. Deca obolela od ovog tipa mogu da sede, ali ne i da hodaju.
Tip 3 se dijagnostifikuje pre treće godine života, a posle osamnaestog meseca. Nekada se dijagnoza postavlja tek u adolescenciji. I ovaj tip se manifestuje progresivnom atrofijom, mada deca mogu samostalno da hodaju.
Vremenom dolazi do ograničavanja pokreta ruku i nogu i drugih problema. U mnogim slučajevima su potrebne operacije kičme, aparati za disanje i ostale vrste pomoći na dnevnom nivou.
Poslednji tip, tip 4, dijagnostifikuje se u odraslom dobu i on izaziva blaže teškoće u kretanju. Kada je reč o lečenju SMA, FDA i EMA su odobrile upotrebu leka Spinraza koji je i prvi i jedini lek koji su naučnici otkrili da može lečiti SMA.
Kada je reč o ovom teškom genetskom oboljenju, geni koji dovode do SMA su poznati nauci, što nije slučaj sa mnogim drugim genetskim oboljenjima.
Ovo saznanje pruža nadu za zaustavljanje progresije bolesti i kvalitetniji život obolelih.
Simptomi atrofije mišića ruku ili nogu
Kako se prepoznaje mišićna atrofija? To što se možda osećate slabo usled preintenzivnog vežbanja ili nakon što ste morali da odležite prehladu, čak i ako imate osećaj da nemate snage u vašim mišićima ruku i nogu, nisu znaci mišićne atrofije.
Moguće je da imate mišićnu atrofiju ukoliko primećujete da vam je jedna ruka ili noga značajno manja od druge, te ako osećate izrazitu slabost u ekstremitetu. Ukoliko ste jako dugo bili neaktivni, moguće je da razvijate atrofiju.
Veoma je važno da u slučaju da se krećete otežano i sumnjate na atrofiju potražite stručnu pomoć.
Atrofija mišića ruku ili nogu može da bude kombinovana sa drugim probelmima. Može da se desi da bolujete od određenog stanja koje može dovesti do atrofije, te će i pridruženi simptomi biti drugačiji. Lekar će postaviti pravu dijagnozu i uputiti vas na određenu i primerenu terapiju.
Grupa simptoma na koju je veoma važno obratiti pažnju jesu simptomi neuromuskularnog tipa. To podrazumeva probleme vezane za otežano hodanje, padove, probleme sa ravnotežom, teškoću prilikom gutanja i govora.
Može doći do slabosti lica, problema sa memorijom, osećaja trnjenja, peckanja, mravinjanja u ekstremitetima, te njihove slabosti. Loša koordinacija pokreta, ukočenost, neosetljivost mogu biti neki od simptoma.
Multipla skleroza je oboljenje od koga mnogi strepe kada se jave ovakvi simptomi. Oni uključuju i depresivno raspoloženje, probleme sa vidom, umor, opšta slabost i slično. Koordinacija ruku i nogu je otežana, hod nestabilan, javlja se i ukočenost.
Treba napomenuti da mnoga druga stanja mogu dadovedu do niza ovakvih simptoma i ne moraju biti ozbiljna, no uvek je dobro odagnati sumnju uz pomoć stručnjaka i stručnog pregleda.
Lečenje atrofije mišića ruku ili nogu
Kada je reč o tretmanu i izlečenju, to zavisi od vrste atrofije, te od stadijuma bolesti, ukoliko je ona uzročnik. Kada je reč o atrofiji izazvanoj bolešću, često pacijent nije u situaciji da normalno obavlja aktivnosti koje je ranije obavljao.
U zavisnosti od oboljenja i stepena oboljenja, mogu se primenjivati lekovi, najčešće antiupalni.
Terapija aminokiselinama regeneriše oštećeno tkivo, dok se anabolički steroidi primenjuju u slučaju teške mišićne atrofije.
Kada je reč o atrofiji koja se manifestuje i oštećenjem perifernih nerava, primenjuje se električna stimulacija.
Operativni zahvati primenjuju se kada je reč o kontrakturama nastalim kao posledica teških opekotina.
Ovakvo lečenje zahteva dugu rehabilitaciju uz fizikalnu terapiju. Diskus hernija takođe može izazvati neurogenu atrofiju i nekad zahteva hirurški zahvat.
Terapija vežbanjem je efikasan tretman za lečenje atrofije, a on će zavisiti od toga o kom se pacijentu radi, čime je atrofija uzrokovana, u kom se stadijumu nalazi i tako dalje.
Naravno, treba da uzmemo u obzir da je vežbanjei najbolja prevencija nastanka mišićne atrofije ruku i nogu.
Ukoliko ste zdravi i nemate ozbiljnije tegobe koje ograničavaju vaše kretanje, redovno hodanje, umereno vežbanje, uz pravilnu ishranu i brigu održavaće vaše mišiće zdrave i u punom tonusu.