Ahilova tetiva je najsnažnija tetiva u našem telu, a dužine je oko 15 cm. Ova tetiva se nalazi na zadnjem delu potkolenice i povezuje mišiće listova i petnu kost.
Izuzetno je važna, a igra ključnu ulogu u fizičkim aktivnostima koje uključuju trčanje. To jest, sam proces trčanja velikim delom zavisi od Ahilove tetive. Naše telo je izuzetan i složen mehanizam, sačinjen iz mnogih komponenti. Ahilova tetiva je jedna od njih.
Ahilova tetiva je zaslužna za mnogo pokreta koje naše telo, tačnije, naši listovi i donji deo nogu mogu da izvedu.
Mišići ljudskog lista mogu da rotiraju samo stopalo oko skočnog zgloba uz pomoć Ahilove tetive. Na taj način izvodimo različite pokrete i položaje, kao što je, na primer, stajnje na prstima ili odražavanje od podloge prilikom trčanja.
Tegobe vezane za ovu tetivu su upravo zato i najčešće kod profesionalnih i rekreativnih trkača, ali i svih onih koji često upražnjavaju takvu vrstu napora, recimo, kao deo sportskog treninga ili neke druge aktivnosti.
Kada se preterano trenira ili se trenira u nepovoljnim uslovima, u neadekvatnoj opremi, a posebno ako su različiti otežavajući faktori udruženi, može doći do prevelikog opterećenja Ahilove tetive i bolova, a povrede su takođe jedna od neželjenih posledica.
Najčešće dolazi do dva tipa povrede i one su najučestalije kod osoba starijih od trideset godina, uz moguće izuzetke, naravno.
Ukoliko je mlađa osoba fizički nespremna za napor kom se izlaže, ukoliko pretera ili ima neke druge otežavajuće okolnosti, može povrediti Ahilovu tetivu.
Kao i za sve aktivnosti koje sa sobom nose rizik od povrede, pri čemu mislimo na ponavljajuće aktivnosti, poput različitih sportskih akcija i treninga, uvek se savetuju oprez, umerenost i dobra briga o sopstvenom telu.
Povrede Ahilove tetive mogu da budu ozbiljne, a sasvim sigurno veoma neprijatne. Zato i ako ste u top formi i dugo se bavite sportom (možda baš i zato), vodite računa da trenirate odmorni, da koristite dobru opremu, adekvatnu i primerenu uslovima i da, naravno, pazite.
O Ahilovoj tetivi
Pre nego što pređemo na tipove povrede Ahilove tetive, rizik ekoji do njih dovode, te tretmane i oporavak nakon povreda, reći ćemo nešto o samoj Ahilovoj tetivi, odnosno o poreklu njenog naziva.
Kao što sigurno znate, Ahil ili Ahilej je jedan od najčuvenijih grčkih mitskih junaka, sin boginje mora Tetide, Tetis, i tesalskog kralja Peleja. On je glavni junak čuvenog Homerovog epa „Ilijada“, a smatra se najvećim grčkim herojem pored Herakla.
Mit o Ahileju je ovog junaka pretvorio i u univerzalni simbol heroja i junaka, mada je, gledano iz različitih perspektiva njegovo herojstvo dovođeno u pitanje, što je, uostalom, slučaj i sa analizom junaštva drugih epskih junaka. No, to je sada manje važno.
Kako smo došli do Ahilove tetive? Najstariji zapis o ovom delu tela nazvanom po Ahilu potiče s kraja sedamnaestog veka iz pera flamansko-holandskog anatoma Filipa Varhajena.
U njegovom veoma široko korišćenom spisu o ljudskoj anatomiji, Corporis Humani Anatomia, on je opisao lokaciju tetive i napomenu da se ona najčešće naziva Ahilova vrpca. Tetiva je inače bila opisana još u vreme Hipokrata, a tada se nazivala upravo po Hipokratu.
Kada je opisivao Ahilovu tetivu, poznati anatom je aludirao na mit o Ahilu, koji verovatno većina od nas zna.
Prema ovom mitu, Ahilova majka Tetida je svog novorođenog sina umočila u reku Stiks, držeći ga za petu, kako bi ga učinila besmrtnim, nepovredivim.
Međutim, kako je taj deo tela ostao van magične vode reke Stiks, tako je Ahilova petaostala jedino ranjivo mestu ovog budućeg heroja i na kraju bila zaslužna za njegovu smrt. Odatle i izraz ‘Ahilova peta’ kada želimo da opišemo neku sopstvenu ili tuđu slabost.
Ahilova tetiva nikako nije slabašna, ali jeste ranjiva. Prvi opis zatvorenog pucanja Ahilove tetive nastao je u šesnaestom veku.
No, osim što je priča o poreklu naziva zanimljiva, ona ne govori ništa o funkciji ovog dela tela, pa ni povredama koje mogu uslediti. Na latinskom se naziva tendo calcaneus, odnosno petna tetiva, što je anatomski opis za isti deo tela.
Povrede Ahilove tetive
Pre nego što opišemo moguće povrede Ahilove tetive, treba ukazati na faktore rizika koji mogu dovesti do dva najčešća tipa povrede, a to su upala i pucanje. Profesionalni trkači su ti koji su u najvećem riziku da povrede Ahilovu tetivu.
Ljudima koji se ne bave sportom ili se ne bave profesionalno to može da zvuči čudno.
Zašto bi neko ko je fizički aktivan, za koga se podrazumeva da veoma vodi računa o svom fizičkom stanju i formi, bio u riziku od povrede više nego neko drugi?
To se dešava upravo zbog preintenzivne aktivnosti ili preučestale. Trkači, na primer, opterećuju svoje telo mnogo više nego prosečne osobe, sa akcentom upravo na Ahilovu tetivu, koja je ključna u procesu trčanja.
Nije uvek nužno da osoba preteruje s aktivnošću, ali učestalo i ponovljeno naprezanje ‘troši’ naš organizam, kao što ga i jača, pa tako može doći lakše i do povrede.
Dodatni faktori mogu biti zaista neumereno treniranje i trčanje, loši uslovi i oprema.
Sa druge strane, u velikom riziku su rekreativci koji su naglo počeli da se bave trčanjem ili precenili svoje inicijalne mogućnosti.
Takođe, ukoliko nismo dobro zagrejali mišiće, uvek rizikujemo da se povredimo tokom trčanja i treniranja. Osobe koje imaju slabo razvijene nožne mišiće, počev od samih butina pa do listova, takođe imaju veći rizik.
Osobe koje imaju ravne tabane, to jest spušten svod stopala takođe su u većem riziku od povređivanja Ahilove tetive, jer se zbog neadekvatnog položaja stopala mišići naprežu na drugačiji način i dodatno opterećuju tetivu.
Svaka dodatna neadekvatna okolnost povećeva rizik od povrede. Fizička nespremnost, preterana aktivnost, opšte lošije stanje, loša oprema i tako dalje, samo su neki od faktora koji povećavaju rizik od povrede.
Upala Ahilove tetive
Upala Ahilove tetive je najčešći oblik povrede i srećom bezopasniji, ali nikako prijatan. Upala se zapravo može dogoditi na različitim tačkama same tetive, na sredini ili na mestu gde se tetiva vezuje sa petnom kosti.
Kako znamo da smo povredili Ahilovu tetivu, odnosno da se ona upalila? Bol kod ove vrste povrede raste postepeno i obično se javlja tokom samog treninga/trčanja ili nakon toga, ne mnogo kasnije. Nekad taj bol i nije tako jak, pa pojedinci jednostavno nastavljaju sa treningom.
Kada se odmore, bol umine i trening može da se izvede. Međutim, bol upaljene tetive se postepeno pojačava, te u jednom trenutku počinje da boli i prilikom započinjanja aktivnosti, a onda ostaje čak i nakon odmora.
Najčešće se dešava da upaljena tetiva boli intenzivnije ujutro, nakon buđenja, te da se bol malo smanji prilikom hodanja, kada se telo zagreje. Na mestu gde je nastala upala može da se opipa zadebljanje.
Tipovi upale Ahilove tetive
Postoje tri vrste upale Ahilove tetive, odnosno tendinopatije, a to su tendinitis, entezitis i tendinoza Ahilove tetive.
Tendinitis Ahilove tetive je akutna upala tetive koja se javlja kao rezultat kombinacije faktora, a manifestuje se uz oticanje tetive, zadebljanje koje smo pomenuli i osetljivost prilikom dodira.
Faktori zbog kojih nastaje uključuju preterano opterećenje tokom treninga, lošu i neravnu podlogu i prethodni nedostatak kvalitetnog odmora.
Entezitis Ahilove tetive je povreda koju smo pomenuli, odnosno upala koja nastaje na samom spoju Ahilove tetive i petne kosti.
Entezitis je ozbiljniji od tendinitisa, jer je povreda sama po sebi upornija i može imati i pridružene tegobe, kao što je retrokalkanealni burzitis. Kako je sama povreda upornija, tako ona zahteva i dužu terapiju i oporavak.
Poslednji oblik je tendinoza Ahilove tetive, a to je zapravo hronična povreda. Tendinoza nastaje onda kada se akutni proces ne zasutavi i ne izleči pravilno.
To rezultuje ponavljenjem oštećenja i stvaranjem zadebljanja na tetivi, dplazi do izmenjene strukture tetive, ona postaje čvornovata i tvrda.
Taj sindrom je najčešći kod rekreativnih sportista i onih u srednjim godinama.
Pucanje Ahilove tetive
Bez obzira na to koliko je Ahilova tetiva snažna i otporna, ona nije nepovrediva i može da pukne.
Do pucanja tetive dolazi iznenadno, i to i bez specifičnog razloga ili pređašnjeg bola koji bi mogao ukazati na to da nešto možda nije kako treba i upozorio nas da pazimo.
Obično se pucanje događa posle neke manje povrede, ali se može desiti i sasvim neočekivano, prilikom nekog baš snažnog opterećenja. Pucanje može da se dogodi na pripoju sa petnom kosti ili na samoj tetivi.
Pucanje Ahilove tetive može da bude potpuno ili delimično. U svakom slučaju, ovo je ozbiljna povreda koja zahteva lekarsku pomoć. Štaviše, pucanje Ahilove tetive je povreda koja nalaže hitnu lekarsku intervenciju.
Kako se manifestuje ova povreda? Sam bol pri pucanju tetive je oštar i prodoran, nastaje iznenada. Dolazi do otoka, a hodanje nije moguće.
Kada tetiva pukne u potpunosti, neophodno je obratiti se lekaru; to nije vrsta povrede koja može da prođe sama od sebe. Stvar je u tome da se mišići skraćuju, pa, što se duše čeka, to će teže biti da se dva kraja tetive sastave, a samo lečenje i oporavak će sigurno trajati duže.
Kada se povreda zaleči, na mestu gde je tetiva ranije pukla ostaje ožiljak, ali se funkcije tetive i noge mogu rehabilitovati u potpunosti.
Terapija i oporavak nakon povrede Ahilove tetive
Dijagnoza povrede Ahilove tetive postavlja se na osnovu podataka koje lekar dobija od pacijenta, te i ultrazvučnog pregleda, a u nekim slučajevima i snimka sa magnetne rezonance.
Povrede najčešće imaju sportisti, trkači i oni koji se bave sportovima koji ukljulčuju ponovljene skokove (na primer, fudbal i košarka).
Oni se najčešće žale na postepen bol, jutarnju ukučenost, osećaj škripanja. Obično je prisutna osetljivost na dodir, te oticanje.
U zavisnosti od toga o kojoj se povredi radi i koliko je ona teška zavisiće i način lečenja, rehabilitacija i oporavak, te i samo trajanje celog procesa vraćanja u funkcionalno stanje. Upala Ahilove tetive je povreda koja se leči neoperativno, uključujući tu i tendinozu.
Sam pristup lečenju zavisiće od toga koliko je upala intenzivna. U slučaju da su simptomi veoma jaki, preporučljivo je da pacijent koristi štake, pa i gips ili longetu.
U početku terapije neophodna je primena krioterapije (hlađenje) i upotreba nesteroidnih antiupalnih lekova protiv bolova. Proces lečenja podrazumeva modalitete fizikalne terapije, a to uključuje elektroterapiju, ultrazvučnu terapiju, laseroterapiju, hidroterapiju.
Takođe se primenjuje i kineziterapija, odnosno lagana terapija vežbanjem koja podrazumeva postepeno i progresivno aktiviranje i istezanje tetiva i mišića.
Oporavak može da traje od dva do tri meseca. U trenutku kada bolovi pri hodanju prestanu, pa i oni prilikom trčanja, pacijenti se mogu vratiti svojim uobičajenim aktivnostima, što podrazumeva i da se sportisti mogu vratiti svojim treninzima.
Obavezno je dobro zagrevanje i istezanje, a trening se mora strogo dozirati, progresivno. U slučaju upale Ahilove tetive hirurški zahvat je retko potreban.
Kada dođe do pucanja, rupture, Ahilove tetive, lečenje može da bude neoperativno, ali i hirurško. Kod starijih pacijenata i kod delimičnog pucanja primenjuje se neoperativna terapija, koja podrazumeva imobilizaciju i hodanje uz pomoć štaka u trajanju od osam nedelja.
I u ovom slučaju se primenjuju modaliteti fizikalne terapije, uključujući krioterapiju, elektroterapiju, laseroterapiju, ultrazvučnu tearpiju, hidroetrapiju, uz poseban naglasak na kineziterapiji.
Progresivno uvođenje vežbe kreće između šeste i osme nedelje, u zavisnosti od stanja. Nakon četiri do šest meseci može se početi i sa trčanjem; podrazumeva se da povređena noga povrati snagu bar oko 70% snage.
Kada je reč o hirurškoj intervenciji, ona se izvodi kod totalnih prekida i kod veoma aktivnih, mladih osoba, te profesionalnih sportista.
Prevencija
Da li možete nešto da učinite da sprečite povredu Ahilove tetive? Kao što je slučaj sa većinom sportskih povreda i ovde je ključno pravilo zagrevanje i istezanje.
Takođe, važna je umerenost u treningu, upotreba adekvatne opreme, pre svega patika prilagođenih za aktivnost kojom se bavite. Opšte stanje organizma je uvek od velikog značaja.
Hidratacija, dobra ishrana i kvalitetan odmor takođe su sastavni deo prevencije.