Da li ime čini čoveka ili čovek čini ime? Slično je, znate, kao i ona izreka o odelu, te pitanja koja se uz nju nameću. Verovatno je i malo ozbiljnije. Ma šta se o tome mislilo, najverovatnije su obe strane u pravu.
Ime, doduše, nema magijsku moć da nas pretvori u ono što i samo znači, ali ono nas obeležava i na jedinstveni način oblikuje i deo našeg identiteta. Ponekad nije zaista važno šta samo ime znači, već kako ga mi nosimo.
Bilo kako bilo, po tom imenu koje nam je dato, ljudi će nas znati. Čovek bez imena je umnogome čovek bez identiteta, u ljudskom društvu ovakvom i jedinom koje poznajemo.
Mi možemo proslaviti svoje ime neverovatnim podvizima, zaslugama, dostignućima i ljudi će znati ko smo, slaveći naše ime.
Možda će mu dodati i poneki atribut, da nas dodatno izdvoje iz mase ljudi koji nose baš isto to ime.
Sa druge strane, značenje imena ima svoju drugu moć. Ono često govori odakle smo, odakle potičemo, ko su naši preci, šta je naša tradicija i tako slave ne samo nas same, već i naše korene.
Možda nosite ime slavnog pretka, a možda nekog pojma iz sveta oko vas, koji takođe govori o običajima imenovanja u vašem kraju.
Poreklo i značenje imena Filip
Naravno, mnogo imena je usvojeno i mnoga kruže svetom, poprimajući različite varijante i oblike pisanja i izgovaranja. Neka su imena toliko raširena, da ih možemo smatrati univerzalnim.
Mi danas govorimo o muškom imenu Filip; ono je jedno od imena koje zaista možemo naći u različitim zemljama sveta kao sasvim uobičajeno. Šta ono znači i odakle potiče?
Ime Filip je antičkog porekla i originalno dolazi iz Stare Grčke, a u original glasi Filipos, φίλιππος.
Ovo staro ime je veoma popularno širom sveta, a ima ulogu i u Bibliji. No, ono potiče iz prehrišćanskih vremena, a i u to vreme je bilo dosta rasprostranjeno. Ime Filip znači ‘prijatelj konja’ ili ‘onaj koji voli konje’.
Veoma plemenito i lepo značenje, kada tome pridodamo i zvučnost izgovaranja samog imena. Ime Filip, Filipos nastalo je kombinovanjem dve grčke reči, filos, φίλος, sa značenjem ‘prijatelj’, i reči hipos, ἱππος, koje znači ‘konj’.
Kada ih spojimo, dobijamo prijatelja konja. Kao što sigiuno znate, u drevna vremena konji su bili od vitalnog značaja za jedan narod. Pre svega, važna je bila ratna konjica. Konji su oduvek bile cenjene i voljene životinje, a samim tim i veoma skupe. Samo bogati su mogli da nabave konje.
Mnogo kasnije, u srednjem veku, u viteško doba, konj je često predstavljao jedinu i celokupnu imovinu jednog viteza.
Ukoliko to niste znali, pojam viteza je potpuno neodvojiv od posedovanja konja; vitez zapravo i jeste konjanik, ratnik na konju. Možda biste sada mogli da zamislite hrabrog viteza Filipa na svom ratnom atu.
Ipak, ime Filip nije bilo uobičajeno na zapadu, sve do srednjeg veka. No da se vratimo drevnim Grcima i Filipu. Ime je bilo karakteristično za makedonske kraljeve i njihovu tradiciju, a Makedonci (mislimo na deo grčke drevne civilizacije) su bili veliki ljubitelji ovih plemenitih životinja.
U staro doba, kako smo rekli, konji su bili neophodan i sastavni deo života, a posebno konjica. Jedan od sigirno najpoznatijih Filipa u istoriji bio je otac slavnog vojskovođe Aleksandra Makedonskog, Filip II Makedonski.
Ime Filip u Staroj Grčkoj nije, naravno, bilo rezervisano isključivo za kraljeve, te su ga nosile i vojskovođe, učenjaci, filozofi, državnici, pesnici, istoričari i mnogi drugi. Nakon dolaska hrišćanstva, ime Filip je bilo rasprostranjeno u pravoslavnim krajevima, često zastupljeno u Vizantiji.
No, u Zapadnu Evropu je došlo malo kasnije, a odomaćilo se, da tako kažemo, posredstvom ruske princeze Ane Kijevske.
Naime, ruska princeza Ana se udala za franciskog kralja Anrija I, a svom je sinu nadenula upravo ime Filip. Tako je sin francuskog kraljevskog para kasnije postao kralj Filip I, a ime Filip je postalo sve popularnije i u celom zapadnom svetu.
Ako se osvrnemo na hriščansku tradiciju i versko religiozni pristup imenu Filip, tu ćemo pronaći neke od važnih figura koje su nosile upravo ovo ime.
Najvažnije je pomenuti apostola Filipa, jednog od dvanaestorice Isusovih sledbenika, te jevanđelista Filipa, koji je bio poznat po svome aktivnom i nadahnutom širenju hrišćanske vere. Tokom srednjeg veka, ime Filip se najviše sretalo na dvorovima francuskih, španskih i portugalskih kraljeva.
Naše statistike govore o tome da je ime Filip veoma popularno. Štaviše, često se nalazilo i u prvih deset najomiljenijih imena.
Dosta je popularno i u Hrvatskoj, Crnoj Gori i Sloveniji. U ostalim zemljama je takođe prisutno, mada je tek udajom Ane Kijevske za francuskog kralja postalo popularno na zapadu Evrope.
Ime Filip nema mnogo varijacija, poput, recimo, široko rasprostranjenog imena Jovan. Više se razlikuje u pisanju, nego u samom izgovoru, osim, naravno, akcenata.
Tako na nemačkom nailazimo na oblik Philipp, na engleskom Philip ili skraćeno Phil.
Kod Francuza imamo Philippe, kod Grka Philippos, što je i najbliže originalnom imenu. Kod Italijana srećemo Filippo, skraćeno Pippo ili čak Lippo. U španskom jeziku Filip je Felipe, Felip na katalonskom. Kod Portugalaca imamo oblike Filipe i Felipe.
Na mađarskom jeziku ime glasi Fülöp, na ruskom Filip, kao i na češkom, bugarskom, makedonskom i srodnim jezicima. Kod Finaca je takođe Filip. U nastavku ćemo reći ponešto o slavnom Filipu Makedonskom i našem pesniku Filipu Višnjiću.
Filip Makedonski
Filip II Makedonski, otac slavnog vojskovođe Aleksandra, i sam je bio veliki vladar i izuzetan osvajač.
On je po dolasku na vlast reformisao vojsku, prvenstveno konjicu, od koje je načino jedan poseban vojni red, ravnopravan pešadiji.
Mogli bismo čak reći da njegovo ime simbolično odražava i ono čime se tokom vlasti bavio. Filip je, dakle, stvorio profesionalnu vojsku, sa kojom je išao u osvajačke pohode.
U doba Filipove vladavine, Makedonija je napredovala velikom brzinom. Osvajao je zemlje pred sobom, sklapao saveze, a sva dostignuća konačno su mu priznata sklapanjem saveza ni sa kim drugim do ranije moćnom Atinom.
Filip je počeo i rat protiv Persije, no ubijen je pod nerazjašnjenim oklonostima, dok je veliki pohod nastavio njegov slavni sin Aleksandar.
Filip Višnjić
Pomenućemo još jednog poznatog Filipa, figuru značajnu u tradiciji našeg naroda. Slepi guslar Filip Višnjić živeo je od 1767. godine do 1834., a bio je veliki srpski epski pripovedač i pesnik.
Zaslužan je za izuzetnu zaostavštinu srpskih narodnih pesama. Filip je živeo u vremena od izuzetnog značaja za istoriju našeg naroda i o tome je pripovedao.
Između ostalog, trinaest pesama koje je slavni guslar ispevao govore o Prvom srpskom ustanku.