Platina i zlato su dva od najpoznatijih i najcjenjenijih metala na svijetu. Svaki od njih ima za sobom dugu istoriju korištenja u različitim kontekstima, od nakita do industrijskih aplikacija. Ali šta je skuplje – platina ili zlato?
Još od drevnih civilizacija, zlato je vrednovano zbog svog sjaja i ljepote, koristeći se za pravljenje objekata od kultne i umetničke vrednosti. Platina, s druge strane, postala je široko priznata u industrijskom veku zahvaljujući svojoj izuzetnoj otpornosti na koroziju i visoke temperature.
Fizikalne i hemijske razlike između platine i zlata
Fizikalne karakteristike: Boja, težina i gustina
Platina i zlato su dva od najvrednijih metala korišćenih u različite svrhe, uključujući nakit i industrijske aplikacije. Jedna od najuočljivijih razlika između ova dva metala je njihova boja. Zlato je poznato po svojoj svetloj žutoj boji, koja može varirati od bledo žute do intenzivno zlatno žute, zavisno od legure koja se koristi. Ova boja daje zlatu karakterističan “topli” izgled koji je cenjen u nakitu i umetničkim delima.
S druge strane, platina je srebrnkasto-bela i ima visok sjaj, što joj daje izgled sofisticiranosti i modernosti. Ova boja platine je prirodna i ne menja se tokom vremena, što je čini popularnom opcijom za nakit kao što su burme i verenički prsteni, jer ne zahteva redovno poliranje kao zlato.
Što se tiče težine i gustine, platina je znatno teža i gušća od zlata. Gustina platine je oko 21,45 g/cm³, što je znatno više u poređenju sa gustinom zlata od oko 19,32 g/cm³. Ova razlika u gustini čini da se platina oseća “težom” za svoju veličinu kada se drži u ruci, što je još jedna osobina koja je čini posebno cenjenom u izradi luksuznog nakita.
Hemijska inertnost i otpornost na koroziju
Kada govorimo o hemijskim svojstvima, oba metala su izuzetno inertna, što znači da ne reaguju lako sa većinom drugih supstanci. Ova inertnost čini ih idealnim za upotrebu u nakitu koji se nosi svakodnevno, jer ne reaguju sa znojem ili atmosferskim agensima. Međutim, platina ima dodatnu prednost u smislu hemijske stabilnosti jer je mnogo otpornija na koroziju i oksidaciju od zlata. Ova otpornost na koroziju čini platinu izuzetno pogodnom za upotrebu u ekstremnim uslovima i aplikacijama kao što su medicinski implantati i visokokvalitetni laboratorijski instrumenti.
Ekstrakcija i raspoloživost
Geografska distribucija i izazovi u ekstrakciji
Zlato i platina se razlikuju ne samo po svojim fizičkim i hemijskim svojstvima već i po načinu na koji se ekstrahuju i distribuiraju. Zlato je metal koji se može naći skoro svuda na svetu, a njegova ekstrakcija je relativno jednostavna. Zlato se može ekstrahovati iz rudnika otvorenim kopom ili podzemnim rudarenjem i često se nalazi u rečnim sedimentima, gde se može sakupljati tehnikama pranja zlata.
Za razliku od zlata, platina je mnogo ređa i geografski mnogo koncentrisanija. Većina svetskih zaliha platine nalazi se u samo nekoliko regiona, uključujući Rusiju, Južnu Afriku i Severnu Ameriku. Južna Afrika sama proizvodi oko 75% svetske platine, što ovaj region čini ključnim igračem na tržištu platine.
Dodatno, proces ekstrakcije platine je znatno teži i skuplji od procesa ekstrakcije zlata. Platina se često nalazi u malim količinama i zahteva složene metode obrade da bi se izdvojila iz rude. Ove metode uključuju drobljenje rude, flotaciju za koncentraciju minerala, te konačno, složene procese rafinisanja da bi se dobila čista platina. Ovi procesi ne samo da zahtevaju znatna ulaganja u opremu i tehnologiju, već i utiču na cenu platine, čineći je skupljom u poređenju sa zlatom.
Sve ove karakteristike zajedno čine platinu i zlato dva vrlo različita, ali izuzetno vredna metala, čija upotreba varira u zavisnosti od potreba i zahteva tržišta.
Upotreba u industriji i tehnologiji
Upotreba platine u automobilskoj industriji
Platina igra ključnu ulogu u automobilskoj industriji, posebno kada je reč o proizvodnji katalitičkih konvertora, koji su neophodni za smanjenje emisija štetnih gasova iz motornih vozila. Katalitički konvertor koristi platinske katalizatore za pretvaranje toksičnih gasova, kao što su ugljen-monoksid, azotni oksidi i nezasićeni ugljovodonici, u manje štetne supstance kao što su ugljen-dioksid, vodonik i azot. Ovo je postalo posebno važno s obzirom na globalne regulative koje zahtevaju smanjenje emisija štetnih gasova u atmosferu.
Osim njene primene u katalitičkim konvertorima, platina se koristi i u proizvodnji različitih automobilskih senzora, kao i u gorivnim ćelijama, gde platina služi kao efikasan katalizator za elektrohemijske reakcije koje pretvaraju vodonik i kiseonik u vodu, pri čemu se oslobađa električna energija. Ove primene čine platinu izuzetno važnom za razvoj čistijih i efikasnijih tehnologija u automobilskoj industriji.
Upotreba zlata u elektronici
Zlato je ključni materijal u proizvodnji elektronskih uređaja zbog svoje izuzetne električne provodljivosti, otpornosti na koroziju i odlične sposobnosti za lemljenje. U elektronskim uređajima, zlato se često koristi za premazivanje kontakata i konektora, kao i u proizvodnji visokoefikasnih poluvodičkih čipova. Ova primena zlata omogućava stvaranje pouzdanih i dugotrajnih komponenti koje su ključne za funkcionalnost modernih elektronskih sistema.
Pored toga, zlato se koristi u proizvodnji pametnih telefona, računara, tableta i drugih visokotehnoloških uređaja. Zbog svoje otpornosti na oksidaciju i sposobnosti da efikasno prenosi električne signale, zlato je idealan izbor za zahtevne elektronske aplikacije. Njegova primena u mikroelektronici takođe uključuje upotrebu u mikročipovima i integrisanim kolima, gde se koristi za izradu izuzetno tankih žica koje povezuju poluvodičke elemente unutar čipa.
Luksuzni nakit
I platina i zlato imaju dugu istoriju upotrebe u proizvodnji luksuznog nakita. Platina je cenjena zbog svoje izuzetne trajnosti, otpornosti na habanje i sjajne bele boje, što je čini popularnim izborom za prstenje i druge fine nakitne predmete. Zbog svoje gustine i težine, platina pruža osećaj kvaliteta i solidnosti koji je teško replicirati s drugim materijalima.
Zlato, s druge strane, ostaje najpoželjniji metal za nakit zbog svoje kultne vrednosti, mekoće, koja omogućava lako oblikovanje, i širokog spektra boja, uključujući žuto, belo i ružičasto zlato. Tradicionalno, zlato se koristi za izradu svega, od jednostavnih vereničkih prstenova do složenih draguljarskih komada, što ga čini univerzalnim izborom za izradu nakita visoke vrednosti.
Ekonomski faktori koji utiču na cene
Cene platine i zlata su u velikoj meri određene njihovom dostupnošću i potražnjom na tržištu. U vremenima ekonomske nesigurnosti, zlato se tradicionalno smatra “sigurnom lukom” za investitore, što dovodi do povećanja njegove cene. Kao stabilno sredstvo, zlato privlači one koji žele da zaštite svoju imovinu od inflacije i tržišnih turbulencija.
Sa druge strane, cena platine je često povezana sa industrijskim potrebama, posebno u automobilskoj industriji i tehnologiji. S obzirom na to da se veliki deo potražnje za platinom generiše kroz njenu upotrebu u katalitičkim konvertorima i gorivnim ćelijama, promene u proizvodnji automobila ili promene u tehnološkim standardima mogu značajno uticati na njenu cenu. Takođe, politička i ekonomska dešavanja u zemljama koje su glavni proizvođači ovih metala, kao što su Južna Afrika za platinu i Kina za zlato, mogu imati veliki uticaj na njihove cene na globalnom tržištu.
Zaključak
Samovrednovanje platine i zlata menja se s vremenom, u skladu s ekonomskim i industrijskim trendovima. U trenutnom trenutku, zlato je generalno skuplje od platine, mada ovaj trend može da se promeni u budućnosti.
Ipak, bez obzira na trenutne cene, oba metala ostaju izvanredne investicione opcije. Kupovina zlata i platine predstavlja dugoročnu vrednost i sigurnost za investitore. Zbog svojih jedinstvenih svojstava i široke upotrebe, ova su dva metala uvijek prepoznata kao simboli bogatstva, prosperiteta i trajanja.