Nos kao čulo mirisa, veoma je važan za svakodnevno funkcionisanje, i svakako je jedan od značajnih medicinskih problema postojanje neprijatnog mirisa iz nosa ili pak stalno osećanje neprijatnih mirisa koje je stručno nazvano kakosmija.
Uzroci ovakve pojave su dosta različiti i mogu biti akutnog ili hroničnog karaktera, ali je nužno da se u svakom slučaju osoba koja se suoči sa datim problemom obavezno obrati lekaru.
Naime, važno je da se primarno utvrdi i vidi da li je predominantno uzrok lokalni poremećaj ili je pak on vezan za više nervne strukture koje su odgovorne za kontrolu ovog čula.
Anosmija kao oremećaj čula mirisa, podrazumeva delimičan ili totalni gubitak osećaja mrisa, te može biti vrlo težak poremećaj povezan sa centrima u mozgu, do kojih vode nervni završeci iz nosne sluzokože.
Vremenom ako se problem ne reši, dolazi i do posledičnog slabljenja čula ukusa, koje je sa nosnom sluznicom i receptorima tesno povezano sa medicinskog gledišta.
Još jedan medicinski poremećaj koji je dosta opasan, jestu „mirisne halucinacije“, koje se stručno nazivaju fantosmija, kada osoba oseća mirise koji ne postoje realno u njegovoj okolini i koje niko drugi ne oseća.
Već pomenuta kakosmija jeste stalni osećaj neprijatnih mirisa, i smatra se da je pre nastao zbog poremećaja na nivou olfaktivnih receptora, mada uzrok mogu biti i upale sinusa i nakupljanje bakterija u nosnoj sluznici.
Dakle, u istoj meri u kojoj je neprijatan miris iz usne duplje često patološki i može imati neke manje ili više ozbiljne uzročne faktore, isto tako je i smrad iz nosa raznovrsne patologije, koja će biti sagledana u nastavku teksta koji sledi.
Koji su najčešći potencijalni uzroci nastanka neprijatnog mirisa iz nosa?
Kao jedan od najvažnijih faktora koji dovodi do nastanka neprijatnog mirisa iz nosa, jeste upala nosne sluznice i nastanak takozvane nazalne sekrecije, koja se sliva ili izvan nosne duplje, ili „postnazalno“ u epifarinks i orofarinks.
U nosnoj duplji se normalno nalaze neke od bakterija koje čine fiziološku floru, te se brisevima izoluju streptokoke, koje u optimalnim količinama ne predstavljaju prioblem.
Međutim, kada dođe do namnožavanja ovih patogena, oni mogu da dovedu do stvaranja upalnih procesa, i da se na njih nadovežu anaerobne bakterije koje stvaraju neprijatne mirise i dovode do značajnijih problema.
Naime, sekret koji se stvara kada dođe do alergijske, virusne ili bakterijske upale nosne sluznice, često se sliva unazad u usnu duplju i na zidove srugog sprata farinksa, gde se zadržava i dolazi do kontakta sa bakterijama iz usne duplje.
Pored osećaja grebanja u grlu, te suvog i kasnije produktivnog kašlja, dolazi do stvaranja baš i neprijatnog zadaha i iz nosa i iz usta, koji pored toga što je problem estetske prirode, može da dovede do znatnijih poremećaja lokalnog i sistemskog karaktera.
Pomenuta nazalna sekrecija ima čitav spektar potencijalnih uzroka, a najznačajniji i najčešći jesu sledeći:
Alergije i prehlade (virusne i bakterijske infekcije nosne sluznice);
Upale sinusa i retencija sekreta u njima (sinuzitis), jer se on ne drenira kako treba;
Urođena devijacija nosne pregrade (septum), koja otežava disanje i umanjuje sposobnost kvalitetne razmene gasova, pa je u nosu manjak kiseonika, što pogoduje umnožavanju anaeroba;
Promenljivost vremenskih uslova koja pogoduje nastanku suvoće nosne sluznice, te ona postaje podložnija naseljavanju mikroba ili patološkom umnožavanju rezidentne bakterijske flore;
Iritativni faktori iz okoline – prašina, hemikalije, parfemi – koji dovode do pojačane osetljivosti nosne sluznice i narušavanja prirodne odbrambene barijere, i opet do nastanka iritacije i infekcije nosne sluznice
Drugi veoma čest uzrok nastanka smrada iz nosa, jeste akutna ili hrtonična upala sinusa, poznatija stručno kao sinuzitis, a koja nastaje iz raznih razloga, i dovodi do zadržavanja sekreta koji ne uspeva da se pravilno eliminiše, te se zadržava u ovim šupljinama.
Sinusne šupljine su povezane i međusobno kao i sa nosnom i usnom supljom malim otvorima i kanalićima, koji pod dejstvom raznih bioloških, hemijskih ili fizičkih činilaca postaju sužene jer sluznica bude edematozna, i onda je normalna drenaža sprečena.
Iako najčešće sinuzitis počinje kao benigno stanje, i posledica je alergijske ili virusne inflamacije, veoma lako zbog zatvorenosti ovih prostora dolazi do bakterijske superinfekcije te i posledičnog zapaljenja sluznice sa otokom i nastankom gnojave sekrecije koja ima neprijatan miris.
Bakterije koje su na neki način „zarobljene“ u sinusnim šupljinama, počinju da se „hrane“ anaerobno jer nemaju dovoljno kiseonika, te stvaraju materije koje daju neprijatan zadah, a to je u prvom redu sumpor i njegova jedinjenja.
Prehlada je inicijalni faktor koji dovodi do nastanka sinuzitisa, pa se ovakva stanja ne smeju jmešati, jer je razlika u dužini trajanja simptoma, i prehlada sa sekrecijom i zapušenošću sinusa traje po pravilu oko tri dana (bilo da su uzrok virusi, alergija ili bakterije).
Sa druge strane, sam sinuzitis može da bude akutni ili hronični, te da se ponavlja dosta često, ali on uvek traje duže od tri dana i pravilo je da akutni može da se prolongira do mesec dana, a hronični traje godinama, uz stalne varijacije i recidiviranje simptoma.
Kao značajan faktor nastanka smrada iz nosa, često se pominje postojanje stranog tela u nosu i/ili sinusima, pa se razlikuje namerno ili zadesno strano telo, pre svega prema uzrastu.
Naime, namerno upadanje stranog tela u nosne šupljine, često je kod dece i psihijatrijskih pacijenata, dok se zadesno zapadanje dešava kod ljudi slučajno, ili jatrogeno kada se prilikom nekih intervencija zaboravi komad gaze u nosu.
Veoma je česta pojava da se strano telo u nosu nađe zadesno tokom povraćanja, kada se umesto na usta ono „zaglavi“ na prelazu nazofarinksa i orofarinksa, i onda se udahne u nos, često neprimetno.
Kod bolesnika koji su komatozni ili su epileptičari, strana tela u nosu su takođe česta pojava, koja se zanemari od strane medicinskog osoblja zbog ozbiljnosti osnovnog stanja, te se zato i lako previdi kao faktor smrada iz nosa.
Bilo da se radi o hrani ili nekom drugom stranom telu koje se našlo u sinusima ili nosu, vremenom ono postaje podložno mesto za nakupljanje bakterija, pa se stvara neprijatan miris, opet u nedostatku kiseonika i zbog stvaranja otpadnih gasova.
Manje je poznato da smrad iz nosa može da bude posledica hrkanja, a sve jer su tokom spavanja nesvesno otvorena usta i disanje na usnu duplju se smatra nefiziološkim, sem kod novorođenčeta.
Upravo se neprijatan miris iz nosa javlja zbog isušivanja ili dehidracije usne sluznice, pa samim tim i sluznice nosa, koja je na to vrlo osetljiva i gubi barijernu ulogu, te se opet tako i potencira umnožavanje patogenih mikroba.
Takođe značajan činilac nastanka smrada iz nosa je medicinsko stanje poznato kao nazalna polipoza, kada se u samoj nosnoj duplji stvaraju solitarne ili brojne loptaste izrasline, koje vrše opstrukciju protoka vazduha i normalnu razmenu gasova.
Polipi dovode do mehaničke opstrukcije nosnih kanala, te se sprečava normalno dreniranje nosne sluzi, i onda opet dolazi kao u slučaju stranog tela, do nakupljanja bakterija i stvaranja smrada koji je produkt otpadnih gasova u prvom redu sumpora.
Kako i zašto nastaju nosni polipi, nije još uvek u dovoljno meri jasno, ali je neosporna činjenica da od ovog stanja češće pate osobe koje imaju stalne infekcije i iritacije nosne sluznice, pa je važno da se redovno održava higijena nosne šupljine i da se na neki način preveniraju faktori koji su predispozicija.
Povezanost nastanka smrada iz nosa i zubnog karijesa je neosporna, pa se karijes smatra jednim od čestih faktora nastanka neprijatnog mirisa iz usne ali i iz nosne šupljine.
Naime, poznato je da su usna i nosna duplja povezane preko ždrela odnosno farinksa, te sva stanja vezana za zube, kakva su karijes, gangrena, gingivitisi, paradontopatija, uz zadah iz usta izazivaju smrad iz nosa.
Tretiranje smrada iz nosa prema osnovnom uzročnom faktoru koji ga i izaziva
Svakako je važno da se na vreme prepozna i leči smrad iz nosa, koji nije samo problem estetske prirode, već je mnogo ozbiljnije stanje, što se da zaključiti iz svega navedenog.
Sam pristup problemu može da bude medicinski u konsultaciji sa izabranim lekarom, kao i ađuvantni i alternativni koji je pomoćna metoda ali nedovoljno efikasna sama po sebi, te spada u domen takozvanog „kućnog lečenja“.
Problem nazalne sekrecije, rešava se drenažom sekreta iz nosa i paranazalnih sinusa, a dodatno se ordinira i antibiotska terapija zavisno od toga da li je došlo do bakterijske kolonizacije.
Prva linija lečenja jeste upotreba dekongestivnih kapi za nos, koje treba da omoguće bolju prolaznost disajnih puteva, i da olakšaju razmenu vazduha i dreniranje nosnog sekreta u spoljnu sredinu, da bi se kanali pročistili.
Nekada se dešava da je osnovni razlog nazalne sekrecije sezonska alergija, ili alergija drugog tipa, pa se daju preparati na bazi steroida i sprejevi na bazi fiziološkog rastvora i morske soli.
Pomoćna metoda koja se primenjuje kod stanja nazalne sekrecije, jeste inhalacija u kućnim uslovima, sa osnovnim ciljem da se sama gustina sekreta smanji, te da se on eliminiše napolje iz nosnih kanala.
Kada je u pitanju sinuzitis, terapijski pristup pre svega zavisi od toga koji je njegov tip (akutni ili hronični), te do kog je tačno stadijuma nakupljanje sekreta uznapredovalo.
Pravilo je da se u slučaju sinuzitisa daju dekongestivne kapi, lekovi protiv alergije, steroidni preparati, lokalni antibiotici i analgetici (jer je sinuzitis praćen jakim glavoboljama).
Ukoliko ni jedno od navedenih sredstava nema efekta, preporuka jeste drenaža sinusnih šupljina i operativno lečenje, koje se pokazalo kao vrlo efikasna metoda pre svega u hroničnim oblicima bolesti.
Od kućnih metoda lečenja sinuzitisa, preporuka je inhalacija, koja se obavlja svakodnevno uz upotrebu jakih eteričnih ulja mente, eukaliptusa, ruzmarina i slično, koji se rastvore u ključaloj vodi.
Lečenje stanja smrada iz nosa koje je uzrokovano postojanjem stranog tela, veoma je delikatno i zahteva oprez uz preporuku da se ono nikako ne pokušava izvaditi samostalno i na silu, jer se tako može „pogurati“ dublje u farinks, i nekada dovesti do nastanka takozvane bolus smrti, zbog ugušenja.
Može se eventualno pokušati mehaničko duvanje stranog tela zatvaranjem jedne nozdrve, ali ipak je osnovna preporuka da se u ovakvim situacijama potraži lekarska pomoć, te da se strano telo eliminiše stručno.
Kod hrkanja kao faktora nastanka smrada iz nosa, preporuka su dekongestivne kapi i neki lekovi koji treba da spreče nastanak problema u startu, ali je činjenica da terapija zavisi od osnovnog uzroka zbog koga hrkanje i nastaje.
Kao neke preporučene metode kućnog lečenja, pre svega se navode izbegavanje pušenja i alkohola, izbegavanje spavanja na leđima, smanjenje telesne mase, upotreba ovlaživača vazduha u prostorijama u kojima se spava.
Terapija nazalnih polipa kao faktora nastanka neprijatnog mirisa iz nosa, podrazumeva da se najpre pokuša sa konzervativnim lečenjem, a to podrazumeva dekongestivne kapi i steroidne preparate, te po potrebi ordiniranje antibiotika.
Ako su u pitanju neki uznapredovali slučajevi ili postoji više nazalnih polipa koji pak dovode do totalne opstrukcije nosnih kanala, onda se po pravilu pristupa hirurškom lečenju polipoze, a uz naknadnu terapiju antibioticima.