Generalno je problem sa opadanjem kose jednako zastupljen i kod muškaraca i kod žena, ali je daleko značajnija pojava u muškoj populaciji, a posebno posle pedesete godine života.
Za to su većinom odgovorni stres i hormonski disbalans, pa će u nastavku teksta biti više reči o najčešćim uzrocima koji dovode do gubitka kose kao i o potencijalnim rešenjima problema.
Studije su pokazale da se kod preko 85% muškaraca starijih od 50 godina dešava opadanja kose različitog intenziteta, od proređivanja do potpune ćelavosti, za šta su odgovorni nasleđe i hormoni poznati kao androgeni.
Kako se mogu podeliti tipovi opadanja kose i kako se oni manifestuju klinički?
Proređivanje kose se stručno naziva hipotrihoza, dok je potpuni gubitak kose ili ćelavost poznat kao alopecija, a svaki od pomenutih entiteta ima svoje osnovne uzroke.
Tako se kao četri najznačajnija obilka opadanja kose navode androgenetska alopecija i alopecija areata, te telogeni i anageni efluvijum, o kojima će biti više reči u nastavku teksta.
Androgena alopecija se naziva i lisičija šuga, te je posredovana povećanom osetljivošću folikula dlake na androgene hormone, ili je posledica stvaranja viška derivata testosterona u organizmu.
Pomenuto oboljenje se ubraja u genetski determinisana progresivna oboljenja, i spada u grupu androgen-zavisnih bolesti, pa su osnovni uzročni faktori nasleđe i hormoni.
Kod muškaraca se androgenetska alopecija smatra najčešćim oblikom opadanja kose, te se javlja već oko 20. ili 25. godine života, a najranije su promene vidljive u čeonom delu kapilicijuma.
Naime, na pomenutom delu glave, dolazi zbog delovanja androgenih hormona do istanjivanja i zamene terminalnih dlaka, takozvanim velus dlakama, i proces je progresivan što znači da se on dalje širi na ostale predele glave, pre svega na teme i predeo iznad ušiju.
Kada se desi da se predeli na kojima kosa nedostaje međusobno spoje, onda ostaje jedan kružni venac kose u potiljačnom i temporalnom delu glave i to se smatra krajnjim stadijumom bolesti.
Dakle, za androgenetsku alopeciju je karakteristično da je kosa sasvim opala ili znatno proređena praktično u svim delovima glave osim u potiljačnom delu.
Kružna alopecija ili stručno rečeno alopecija areata manifestovana je u formi jasno ograničenih kružnih zona na kojima dlaka sasvim nedostaje.
Iako nije sasvim poznato kako i zašto ova bolest nastaje, smatra se da je uloga genetike dosta važna i da na nasleđe otpada 25% uzroka, a da su ostali bitni faktori bolesti glave (infekcije) i/ili sistemska oboljenja (kao na primer SLE, sklerodermija ili bolesto određenih organa).
Osnova nastanka alopecije areate sastoji se u tome da dlaka dosta rano prelazi iz faze aktivnog rasta (označene kao anagena faza) u fazu mirovanja (označeno kao telogena faza), i zbog toga počinje da pojačano i opada.
Sve u skladu sa samim stepenom oštećenja folikula dlake, dalji proces može ići u pravcu jasnog stvaranja nove normalne ili distrofične dlake, ili ako su folikuli oboleli dlaka se više uopšte neće ni stvarati.
Karakteristično za ovo oboljenje jeste to da se prve promene kod muškaraca javljaju već u detinjstvu i to oko pete godine života, ali se ne prepoznaju na vreme dok boelst ne uzme maha, a to se dešava obično u ranim tridesetim godinama.
Telogeni efluvijum jeste oblik opadanja kose koji se karakteriše difuznim ali pak reverzibilnim opadanjem dlake, i nastaje pre svega zbog stresa i raznih fizičkih faktora koji deluju lokalno ili sistemski na organizam.
Naime, ako postoji neki psihogeni faktor ili fizički stres, nakon tri meseca od njega dolazi do difuznog gubitka kose, koji može da zahvati i čak preko polovinu glave, međutim sa ispadanjem telogenih folikula nastaje anagena faza i kosa opet počinje da raste normalno.
Anageni efluvijum jeste forma opadanja kose koja nastaje dosta naglo i koja je difuzan proces, a pre svega zbog pretvaranja folikula iz faze aktivnog rasta u takozvane displastične korenove.
Najznačajniji uzročni faktori za nastanak anagenog efluvijuma jesu neke teže psihičke i/ili fizičke traume, stres, upotreba jakih lekova kakvi su citostatici, soli zlata, te takođe i zračna terapija i nedostatak proteina u organizmu.
Važna je napomena da je i kod anagenog efluvijuma proces reverzibilan, te da nakon prestanka ili uklanjanja osnovnog faktora koji do poremećaja dovodi, kosa opet raste normalno jer se folikuli obnavljaju.
Koji su glavni uzroci opadanja kose kod muške populacije?
Pre svega je važno napomenuti da genetika ima važnu ulogu kada je u pitanju gustina kose kod ljudi uopšte, te ako je jedan od roditelja imao pojačano opadanje kose onda će to pogoditi i njegovo potomstvo.
Dakle, nasleđe kao bitan faktor u procesu opadanja kose ili potpune alopecije odnosno ćelavosti, jeste ono na šta se ne može znatnije uticati.
Sa druge strane postoje i drugi faktori koji dovode do opadanja kose a na koje se na neki način može uticati, i takvi su uzročnici – lekovi, hormonski disbalans, stres, poremećaj ishrane sa nedostatkom vitamina, minerala i makroelemenata (pre svega belančevina).
Pored svega navedenog, kao razlog opadanja kose se navode i neke hronične sistemske bolesti, ali i bolesti kože glave kakve su pre svega seboroični dermatitis i stvaranje peruti, no one ne dovode do takozvane trajne alopecije.
Naime, postoje različiti tipovi opadanja kose, koji se dele prema fazama rasta dlake, pa je reverzibilno opadanje poznato i kao telogeno opadanje kose, koje se karakteriše ponovnim rastom dlake na mestima sa kojih je ona opala.
U slučaju da je po sredi reverzibilno opadanje kose, važno je da se najpre otklone uzročni faktori koji su doveli do gubitka dlake, i da se i dalje zdravim folikulima omogući da nesmetano iz njih nastane nova dlaka.
U tom cilju se pre svega preporučuje da se tretira osnovni problem koji je do opadanja kose i doveo, te da se upotrebe određeni preparati koji će omogućiti da se koža kapilicijuma manje masti i da tako zapuši folikule iz kojih treba da raste nova dlaka.
Kada je u pitanju čest uzrok opadanja kose, to je svakako bolest kapilicijuma poznata kao seboroični dermatitis, koja dovodi do stvaranja masnoće koja zapušava folikule i dlaka se tanji i opada.
Isto tako kada postoji perut, koju čine mrtve ćelije orožalog sloja epiderma, koje stvaraju naslage koje zapuše folikule, dlaka nema normalne uslove za rast i ishranu, remeti se cirkulacija krvi i kosa počinje da opada pojačano.
Mada se na neke bolesti ređe pomišlja kada je u pitanju opadanje kose kod muške populacije, one su dosta važni uzroci, i neke od najčešćih su:
1) BHP – benigna hiperplazija prostate ili jednostavnije uvećana prostata je čest razlog zašto kod muškaraca nastaje delimična ili potpuna ćelavost.
Naime, kada se poremeti hormonska ravnoteža i dođe do povećanog stvaranja testosterona, neminovno se stvara i njegov derivat poznatiji kao dihidrotestosteron (DHT).
Upravo povećane vrednosti DHT-a smatraju se razlogom ranijeg nastanka uvećane prostate i jednim od razloga za nastanak ćelavosti kod muškaraca mlađe životne dobi.
Mada žene nemaju prostatu, one mogu da imaju takođe povećane vrednosti testosterona i DHT-a, te da i kod njih hormonski disbalans androgena bude razlog pojačanog proređivanja kose.
2) Nedovoljan unos hranljivih materija – pothranjenost – jeste jedan od vrlo značajnih faktora za nastanak opadanja kose, pre svega u nedostatku vitamina A, kao i minerala (gvožđe, cink, bakar) i belančevina.
3) Agresivni medicinski tretmani – kada su u pitanju hemioerapija i/ili radioterapija, oni mogu biti uzrok pojačanog opadanja kose, ali je proces na sreću reverzibilan, i traje sve dok se terapija sprovodi, a nakon toga kosa opet počinje da postepeno raste.
4) Upotreba određenih lekova – može da dovede do pojačanog opadanja kose, a to su pre svega preparati iz grupe antikoagulanasa, retinoida i antidepresiva.
5) Lokalne infektivne bolesti kože glave – pre svega gljivične infekcije, mogu biti uzrok pojačanog opadanja kose.
6) Sistemske bolesti – kakve su SLE, anemija, sklerodermija, maligne bolesti, leukemije i limfomi, mogu uzrokovati poremećaje u rastu kose i izazvati pojačano opadanje od proređivanja do potpune ćelavosti.
Terapijski pristup kod pojačanog opadanja kose prema osnovnom uzroku nastanka
Kada je u pitanju androgenetska alopecija i njeno lečenje, postoje takozvane opšte mere, koje podrazumevaju da se samom pacijentu pojasni da je po sredi jedan proces koji je fiziološki i na neki način normalan, te da je nasledan.
Ono što je takođe važno, jeste činjenica da se kod ove vrste opadanja kose ne može postići trajno izlečenje, te da terapija deluje samo u periodu u kome se i daje, i kosa će po prestanku tretmana nastaviti da opada.
Dakle, ne postoji terapijski pristup koji može sasvim da izleči androgenetsku alopeciju, a alternativni lekovi i mnogi skupi kozmetički preparati nisu efikasni, pa je onda i jedino rešenje transplantacija folikula koja spada u domen estetske medicine.
Od lekova koji spadaju u opštu i kauzalnu terapiju, u slučaju androgenetske alopecije daju se:
Ciproteron acetat – koji ima ulogu da smanji sintezu androgenih hormona i da se umesto njih veže za receptore pa tako i da uspori opadanje kose;
Spironolakton – ima ulogu da zauzme mesto androgenih hormona na receptorima folikula dlake, tako da oni ne mgu da se za iste vezuju i kosa smanjeno opada dok je lek u upotrebi;
Finasterid – je lek koji spada u inhibitore enzima alfa reduktaze, a koja posreduje u pretvaranju testosterona u DHT, pa je delotvoran dok se terapija i daje, ali se odmah nakon prestanka lečenja efekat leka izgubi u kratkom roku;
Minoksidil – svakako najpoznatiji lek iz grupe lokalnih preparata za sprečavanje opadanja kose jeste 2% minoksidil koji se primenjuje oko godinu dana, a prvi rezultati su vidljivi posle primene leka u trajanju od tri do četri meseca.
Kada je u pitanju pomenuto hirurško lečenje alopecije, ono se može primeniti uspešno onda kada postoje očuvani i zdravi folikuli dlake, i kod androgenetske alopecije podrazumeva takozvane autograftove – presađivanje očuvanihfolikula iz potiljačne regije na delove na kojima kosa nedostaje.
Kada je u pitanju lečenje alopecije areate, ono podrazumeva simptomatsku terapiju, koja dovodi oboljenje u stadijum mirovanja ili remisije, koje se može nekada desiti i samo od sebe sve zavisno od težine oboljenja i pridruženih promena.
U lokalnoj terapiji alopecije areate se upotrebljavaju preparati 2% salicilne kiseline; 0,5% ili 1% cignolin; kortikosteroidne masti (u trajanju od tri meseca) i lokalna imunoterapija takozvanim visoko androgenim lekovima.
Opšte lečenje alopecije areate podrazumeva primenu PUVA terapije oralnim putem, a kod težih formi i kortikosteroidne preparate.
Kod telogenog efluvijuma, lečenje nije nužno jer je kako je i navedeno proces reverzibilan, ali je značajna pomoć psihologa i savet pacijentu da bude strpljiv i da je stanje prolazno te da će kosa opet izrasti.
Kod anagenog efluvijuma je terapijski pristup pre svega kauzalni, što znači da se tretira osnovni uzrok bolesti, i kada se on ukloni kosa opet počinje da normalno raste.
Kozmetički preparati i promena načina ishrane kao faktori koji doprinose lečenju alopecije
Važna je napomena da se pored osnovne terapije lekovima i medicinskim sredstvima, u rešavanju problema pojačanog opadanja kose, savetuju pre svega promena načina ishrane sa povećanim unosom belančevina koje sadrže esencijalne aminokiseline.
Pored toga je dosta važno da se u organizam u optimalnim količinama unose i vitamini, pre svega oni iz B kompleksa i vitamin A, kao i minerali kakvi su bakar, cink, gvožđe i silicijum.
Kada su u pitanju kozmetički preparati, njih je na tržištu zaista dosta i ponuda je bogata, ali je tu preporuka da se uzimaju biljni preparati na bazi korpive koji su najdelotvorniji u obliku šampona ili losiona.
Naime, kopriva je poznata kao biljka koja je bogata mineralima i kompleksnim materijama koje će da korenu dlake obezbede prihranu i da odstrane štetne faktore koji uzrokuju pojačano opadanje kose.
Kao efikasni su se pokazali i praparati na bazi belog luka, koji su posebno delotvorni kada se radi o gljivičnim infekcijama kože kapilicijuma, kao uzroku pojačanog opadanja kose.