Postoje mnogi mali predmeti koji nam u raznim situacijama mogu biti od velike koristi i zato ih je dobro imati uvek pri ruci.
I baš zato i jesu mali, da mogu da stanu u džep ili torbicu.
Otvarači i zatvarači, odvrtači i zavrtači, šibice i upaljači, makazice i nožići i mnoge druge tako jednostavne a istovremeno savršene stvarčice…
Ima ih puno, a ovo je tekst o nekima od njih i o njihovim izumiteljima.
Grafitna olovka
Još je sredinom 16. veka, tačnije 1565. godine, u Velikoj Britaniji otkriveno veliko nalazište grafita i vrlo brzo nakon toga ljudi su shvatili da bi se on mogao koristiti za pisanje.
Međutim, postojao je jedan problem – grafit je prljao prste. I taj se problem nije mogao rešiti sve do 1761. godine, kada je Kasper Faber, nirnberški stolar, došao na ideju da jedan tanak štapić grafita utisne između dva komada drveta koji će štitit prste da se ne bi zaprljali. I tako je nastala grafitna olovka. Svoj današnji, osmougaoni oblik ona je dobila 1905. godine. Grafitne olovke su većinom žute boje, a mnogi tvrde da je to tako jer se najveće nalazište grafita , koji je pritom vrhunskog kvaliteta, nalazi u Kini.
Zihernadla
Smatra se da je mehaničar Volter Hant prvi izumitelj šivaće mašine, ali je nije odmah patentirao jer se bojao da će ta mašina ostaviti mnoge švalje bez posla. Međutim, kasnije se ipak predomislio i svoj pronalazak obelodanio u javnosti.
Nekoliko godina kasnije, 1849. godine on je igrom slučaja, vrteći jedan komadić žice u ruci, osmislio i zihernadlu, predmet koji je i danas ima veoma široku primenu. Taj svoj izum je odmah patentirao i od njega uspeo da zaradi dovoljno novca da vrati sve svoje dugove u kojima je bio do guše.
Rajsfešlus
Pronalazačem rajsfešlusa se smatra Gideon Sadbak, mada to i nije sasvim tačno. Naime, ovaj Kanađanin švedskog porekla je 1913. godine patentirao rajsfešluse koji se i danas koriste, ali je ustvari reč o novoj, savršenijoj verziji prvobitne ali ne tako praktične ideje Vitkomba Džadsona.
Zvezdasti (Filipsov) šraf i šrafciger
Kako se automobilska industrija razvijala i usavršavala,tako su joj bile potrebne i nove alatke, što je tridesetih godina prošlog veka izazvalo veliki problem među vodećim proizvođačima četvorotočkaša. Taj problem je 1936. godine rešio Henri Filips tako što je izmislio zvezdasti šraf (zavrtanj) i odgovarajući šrafciger (odvrtač) za njega. A danas, osim u autoindustriji, šrafciger ima široku primenu u mnogim majstorijama.
Alkalne baterije
Za njihovog izumitelja se uzima Samjuel Ruben koji je 1944. godine napravio baterije sa merkurom koje su u Drugom svetskom ratu američki vojnici koristili za svoje baterijske lampe, kao i tzv. alkalne fleš-minjonke upotrebljavane u fotoaparatima.
Samolepljivi kancelarijski papirići za poruke
Danas gotovo svaka kancelarija ima male raznobojne blokčiće čiji su samolepljivi listovi od velike koristi, naročito za one zaboravne. Samolepljive papiriće za pisanje poruka izumeli su 1977. godine Spenser Silver, hemičar koji je otkrio specijalnu vrstu lepka i Art Fraj, član jednog crkvenog hora.
Ovom drugom su iz notnih svesaka stalno ispadali papirići koji su mu služili za obeležavanje strana, pa je taj problem rešio korišćenjem Silverovog lepka, čime je stvorio mogućnost za višestruku upotrebu jednog istog papirića. Nedugo zatim, 1980. godine, samolepljivi papirići pojavili su se najpre na američkom tržištu, a vrlo brzo postali su tražen proizvod i u ostalim delovima sveta.