Filozofija je nauka, ali prije svega način razmišljanja, propitivanja i pokušaja objašnjavanja svijeta u kojem živimo. Filozofske knjige su sredstvo koje nam omogućuje da stupimo u dijalog s najvećim misliocima kroz povijest.
U nastavku će biti prikazane 14 knjiga koje smatramo nezaobilaznim za svakog ljubitelja filozofije. Selekcija je zasnovana na raznolikosti u odnosu na vremenski period u kojem su djela nastala, tematsku obuhvatnost i jedinstvenost pristupa autora.
Top 14 knjiga za ljubitelje filozofije:
Klasici antičke filozofije
“Republika” Platonova
Platonova “Republika” ne samo da je jedno od najuticajnijih dela u istoriji filozofije, već je i temeljni tekst koji je oblikovao zapadnu političku misao. U ovoj knjizi, kroz formu dijaloga, Platon istražuje i izaziva koncepte pravde, političke etike, uloge građana i strukturu idealne države. Glavni lik, Sokrat, koristi metodu ironije i maieutike da bi ispitanike naveo na dublje razmišljanje o moralnim i etičkim pitanjima.
Platon u “Republici” postavlja pitanje šta pravda zaista jeste, kako se ona manifestuje u pojedincu i društvu, i kako bi idealno uređena država trebalo da izgleda. Detaljno razrađuje koncept filozofskih kraljeva kao idealnih vladara, koji su i filozofi i ratnici, teoriju formi i alegoriju pećine, koja simbolizuje razlike između iluzija kojima smo svakodnevno izloženi i stvarnosti koja se može razumeti samo filozofskim razmišljanjem.
“Republika” takođe detaljno razmatra ulogu obrazovanja u društvu, predstavljajući ga kao ključni element za razvoj moralnih i intelektualnih sposobnosti pojedinca. Platon naglašava kako obrazovanje treba da vodi ka spoznaji dobra, koja je najviši cilj ljudskog postojanja. Kroz ovu knjigu, Platon postavlja večna pitanja o prirodi pravde, moći, jednakosti, ulozi pojedinca u društvu, i savršenom uređenju zajednice.
“Nikomahova etika” Aristotela
“Nikomahova etika”, napisana od strane Aristotela, jeste sveobuhvatni vodič kroz praktičnu filozofiju i etiku. U ovom delu, Aristotel produbljuje razumevanje etike, fokusirajući se na pojam sreće kao najvišeg dobra za koje ljudi treba da teže. Po Aristotelu, sreća nije samo zadovoljstvo ili privremeni osećaj radosti, već stanje ostvareno življenjem vrlinama.
Aristotel detaljno istražuje kako različite vrline, poput hrabrosti, umjerenosti, pravednosti, i prijateljstva, doprinose dobro izbalansiranom i ispunjenom životu. On smatra da vrlina predstavlja sredinu između dve krajnosti, što je poznato kao “zlatna sredina”. Na primer, hrabrost je sredina između kukavičluka i neopreznosti.
Delo je strukturirano kao serija lekcija namenjenih Aristotelovom sinu Nikomahu, što dodaje lični i praktični element njegovim filozofskim raspravama. “Nikomahova etika” pruža uvid u to kako se teoretska filozofija može primeniti u svakodnevnom životu, i kako kontinuirani razvoj ličnih vrlina vodi ka krajnjem cilju – istinskoj sreći.
Dela srednjovekovne filozofije
“Summa Theologica” Tomasa Akvinskog
“Summa Theologica”, koju je napisao Toma Akvinski, jedan je od najvažnijih i najobuhvatnijih radova u srednjovekovnoj filozofiji i teologiji. Djelo, napisano kao serija pitanja, članaka i odgovora, pokušava da sistematično obradi i objasni sve aspekte katoličke vere i teološke doktrine.
Toma koristi logički pristup da bi objasnio i odbranio ključne doktrine hrišćanstva, uključujući postojanje Boga, prirodu Isusa Hrista, i značaj sakramenata. “Summa” je posebno poznata po pet dokaza postojanja Boga, koji uključuju Argument Kretanja, Argument Uzročnosti, Argument Mogućnosti i Nužnosti, Argument Stepena, i Teleološki Argument.
Osim što se bavi teološkim temama, “Summa Theologica” takođe razmatra etičke teme, kao što su priroda vrline, greha, i moralnog zakona. Toma Akvinski u ovom delu objedinjuje hrišćansku teologiju sa aristotelovskom filozofijom, čime pruža filozofski okvir za razumevanje i tumačenje hrišćanskih učenja.
“Božanstvena komedija” Dantea Aligherija
“Božanstvena komedija”, koju je napisao Dante Alighieri, predstavlja jedno od najvećih dela svetske književnosti, koje se ističe svojom kompleksnošću i dubinom u tretiranju filozofskih, teoloških i moralnih pitanja. Djelo opisuje Danteovo putovanje kroz tri regije zagrobnog života – Pakao, Čistilište i Raj – vodeći čitaoca kroz detaljne i složene vizije koje ilustruju hrišćansko shvatanje pravde, pokajanja, i božanske ljubavi.
Dante koristi svoje putovanje da istraži grehe i vrline ljudskog postojanja, predstavljajući širok spektar istorijskih, mitoloških i savremenih ličnosti iz njegovog doba. Svaki od ovih likova simbolizuje određene moralne i etičke pouke, koje Dante istražuje i kritikuje. “Božanstvena komedija” takođe služi kao sredstvo za kritiku političke korupcije i moralnog propadanja u Danteovoj Italiji, te kao osnov za razmatranje večnih pitanja o ljudskoj prirodi, sudbini i univerzumu.
Danteovo delo nije samo literarno remek-delo, već i duboko filozofsko djelo koje nudi uvide u ljudsku egzistenciju, kroz koje se čitalac može suočiti sa fundamentalnim pitanjima o dobru i zlu, pravdi i pokajanj.
Razmišljanja modernih filozofa
“Kritika čistog uma” Immanuela Kanta
Immanuel Kant, jedan od najuticajnijih filozofa prosvetiteljstva, svojim delom “Kritika čistog uma” postavlja temelje moderne filozofije. Ova knjiga nije samo filozofska studija, već je revolucionarni pokušaj da se prevaziđu dotadašnje spoznaje racionalizma i empirizma. Kant istražuje granice ljudskog razumevanja i postavlja pitanja o strukturi iskustva i uslovima mogućnosti saznanja.
Kantova filozofija transcendentalnog idealizma uvodi ideju da su naša saznanja o svetu u velikoj meri određena strukturama samog uma. On tvrdi da ljudski um nije samo pasivni primaoc informacija iz spoljašnjeg sveta, već aktivno oblikuje iskustvo kroz vlastite kategorije i pojmove. Po Kantu, to što mi možemo saznati o svetu nužno prolazi kroz prizmu naših intuitivnih i konceptualnih filtera.
Kant takođe razlikuje “pojave” (stvari kakve nam se prikazuju kroz iskustvo) i “stvari po sebi” (stvari kakve jesu nezavisno od našeg iskustva). Ova distinkcija je ključna za razumevanje njegove teorije saznanja, koja ističe da pravi, nezavisni entiteti postoje, ali nisu direktno dostupni ljudskom saznanju. Ovim pristupom, Kant pokušava da objasni kako naučno saznanje može biti objektivno i validno iako je posredovano subjektivnim percepcijama.
“Bića i ništa” Jean-Paul Sartrea
Jean-Paul Sartre, jedan od glavnih predstavnika egzistencijalizma, u svojoj knjizi “Bića i ništa” istražuje teme slobode, identiteta i egzistencije. Delo predstavlja detaljan fenomenološki pregled ljudske egzistencije, pri čemu Sartre iznosi ideju da “egzistencija prethodi esenciji.” Ovim, on sugerira da ljudi prvo postoje bez ikakvog unapred određenog smisla ili svrhe, a zatim sami sebi stvaraju značenje kroz svoje delovanje i odluke.
Sartre se bavi i konceptom “drugog” kao konstitutivnog elementa samoidentiteta. On objašnjava kako naše samopoimanje u velikoj meri zavisi od naših odnosa sa drugima i kako drugi ljudi funkcionišu kao ogledalo u kojem vidimo sami sebe. Ova interakcija sa drugima je ključna za formiranje naše samosvesti i identiteta.
Pored toga, Sartre istražuje ideju slobode u kontekstu egzistencijalnih izbora i odgovornosti. On tvrdi da, iako smo slobodni da izaberemo svoje akcije, sa tom slobodom dolazi i teret odgovornosti za te izbore. “Bića i ništa” duboko je istraživanje ljudske kondicije, koje stavlja pojedinca u centar filozofskog promišljanja o smislu i ciljevima života.
Savremena filozofska istraživanja
“Simulakrumi i simulacija” Jean Baudrillarda
Jean Baudrillard, jedan od vodećih mislilaca postmodernizma, u svom delu “Simulakrumi i simulacija” bavi se analizom stvarnosti i njenih kopija – simulakruma. U ovom radu, Baudrillard istražuje kako simulakrumi, koji su kopije koje ne poseduju original ili pravi izvor, počinju dominirati savremenim društvom, dovodeći do erozije distinkcije između realnosti i njene reprezentacije.
Baudrillard tvrdi da živimo u svetu preplavljenom simbolima, znacima, i oblicima koji su odvojeni od svojih originalnih konteksta, što dovodi do situacije u kojoj kopija zamjenjuje stvarnost. Ovo ima duboke implikacije za naše razumevanje i interakciju sa svetom, jer postajemo sve više odsutni iz “realnog” sveta, živeći u svetu koji je sastavljen od predstava i simulacija.
“Simulakrumi i simulacija” istražuje i kritički osvetljava različite aspekte savremenog života, uključujući medije, kulturu, tehnologiju i ekonomiju, ukazujući na to kako ovi elementi pridonose stvaranju hiperealnog sveta u kojem granica između stvarnosti i fikcije postaje sve nejasnija. Delo pruža ključni uvid u kompleksnu dinamiku savremenog društva, ističući potrebu za novim načinima razumevanja i interakcije sa svetom oko nas.
“Pravo na lenjost” Paula Lafarguea
Paul Lafargue, u svom delu “Pravo na lenjost”, radikalno osporava kapitalistički etos rada koji dominira industrijskim društvom. Zet Karla Marxa, Lafargue se suprotstavlja ideji da je rad moralno i ekonomski imperativ, zalažući se za smanjenje radnih sati i promovisanje slobodnog vremena kao ključnog za dobrobit pojedinca i društva.
Lafargue kritikuje kapitalističku preokupaciju produktivnošću i neprekidnim radom, argumentujući da ova obsesija ne samo da dehumanizuje radnike, već i sprečava ljude da uživaju u plodovima svog rada. On tvrdi da bi smanjenje radnog vremena omogućilo ljudima da se bave umetnošću, naukom, i drugim oblicima kreativnog i ličnog razvoja, što bi, po njemu, dovelo do bogatijeg i ispunjenijeg društva.
“Pravo na lenjost” nije samo polemika protiv radne etike; to je poziv na preispitivanje vrednosti koje vrednujemo kao društvo. Lafargue zagovara radikalnu reorganizaciju rada i slobodnog vremena, predlažući novi društveni ugovor u kojem je slobodno vreme pravo a ne privilegija. Ovo delo izaziva čitaoce da razmisle o svojim sopstvenim radnim navikama i o tome kako kapitalistički sistem utiče na naše živote i naše izbore.
Zaključak
Ovih 14 filozofskih dela pružaju širok spektar misaonih izazova i različitih perspektiva na svet u kojem živimo. Svaka od ovih knjiga ima potencijal da nas potakne da na drugačiji način pogledamo svet oko nas, unutar nas i ukupno ljudsko iskustvo. Možda je najvažniji aspekt čitanja filozofije upravo taj – mogućnost da promenimo i proširimo našu perspektivu sveta.